Меч чекан скоро две деценије

Данас, у 13 часова, дуелом између нашег најбољег тенисера Новака Ђоковића и другопласираног играча Аустралије на светској ранг-листи Питера Лучака у Београдској арени почиње битка две репрезентације за учешће у Светској групи Дејвисовог купа догодине, међу 16 најбољих тимова света. После је окршај од којег се првог дана очекује бујица узбуђења и дражи који красе ово екипно такмичење. Наш други "рекет" Јанко Типсаревић игра против највеће узданице гостију Лејтона Хјуита, фаворита, којима је баш у Дејвисовом купу небројано пута измицало тло под ногама.

Разлика у класи између Ђоковића и Лучака, који се састају први пут, толика је да наш адут може да изгуби само ако му се у руке увуче неки ђаво. Типсаревић се опоравио од неугодне повреде мишића између ребара која га је омела да и после Вимблдона настави с добрим играма. Здрав као дрен излази на мегдан супарнику којем не само да је показао зубе већ га је и победио, у марту, на јаком турниру у Индијен Велсу, са 7:6 (7:3), 4:6, 6:2.

Аустралијанац је, руку на срце, у много бољој форми него онда. Чак је врло добро играо на шљаци, која му, признаје, најмање лежи, а коју је Србија као домаћини одабрала да јој буде предност, али ако пред крцатом двораном нашег играча обузме чудновато надахнуће као када је постизао најзапаженије резултате у каријери, тада је спреман на беспоштедну борбу на свих пет сетова.

– Када сам дошао на припреме, рекао сам да ћу да одустанем ако осетим бол јер не желим никоме да заузимам место. Тренирао сам без проблема шест дана што је показатељ да је повреда отклоњена. Волим када играм први, али је добро што ћу против Хјуита да играм у другој утакмици. Лакше је супротставити се некадашњем најбољем тенисеру на свету ако знаш да твоја земља води с 1:0. Он је фаворит, али ће бити на великим мукама, – рекао је Типсаревић који нема ни трунку сумње у очекивани исход уводног меча.

Ђоковић је свестан да је потпуни фаворит, али указује на околност у којој ће наша репрезентација да се нађе први пут код куће од како је после санкција почела да крчи стазу ка најбољим селекцијама.

– Драго ми је што ћу да отворим дуел с Аустралијанцима, али ћу вероватно да имам трему пред 20.000 гледалаца. Њихова очекивања су велика, а ми морамо да се носимо с тим притиском. Лучак је најбоље резултате постигао на земљаним теренима и у меч с њим треба да уђем максимално концентрисано. Његов задатак је вероватно да са мном игра што дуже како би ме што више изморио с обзиром да играм сва три дана, – каже наш најбољи тенисер.  

Селектор аустралијског тима Џон Фицџералд, испоставило се, има веће поверење у Лучака него у свог трећег "рекета" Криса Гучонеа, који је Ђоковићу пружио жилав отпор у њиховом једином дуелу, у финалу у Аделаиди, на почетку ове сезоне. Било је 6:3, 6:7 (6:8), 6:4 за први од четири тријумфа нашег тенисера у овој години, а трећи у каријери.

Ни Фицџералд ни наш селектор Богдан Обрадовић нису одступили од замисли за сутрашњи окршај парова (15 часова). Биће како се и очекивало – уз стубове-носаче два дубла Ненада Зимоњића и Пола Хенлија играће Ђоковић и Хјуит.

– Циљ је јасан. У елиту нас воде три победе и сваки успех је драгоцен. Против Хјуита и Хенлија ће да буде тешко. Ђоковићева и моја предност је што смо недавно играли у пару на два јака турнира, у Монтреалу и Синсинатију, али на тврдој подлози. Шљака је специфична. Другачије се игра него на бетону, али очекујем јак ветар у наша једра с трибина, – вели Зимоњић, који је са 17 победа у дублу (пет пораза) рекордер у нашој репрезентацији од њеног првог учешћа у Дејвисовом купу, пре осамдесет година.

Жребом, који је јуче, у конференцијској сали у Београдској арени, изазвао велико занимање, одлучено је да прекосутра, последњег дана двобоја, у 13 часова играју Ђоковић и Хјуит, на чија плећа очекивано и пада највећи терет, а потом Типсаревић и Лучак. Најбољи аустралијски тенисер и два дана после прес-конференције гостију указује да подлога у Београдској арени није у задовољавајућем стању.

– За мене је кључно какав је терен, а он није онакав какав треба да буде. Опасан је. Може да дође до повреда, а ја сам се тек опоравио од једне лакше, – изјавио је Хјуит који је додао да не чуди што су све очи домаћина упрте у "сјајног Ђоковића", али је и нагласио да је Аустралија пуна самопоуздања и у одличној форми.

У последњи час Обрадовић је одлучио да четврти играч у нашој репрезентацији буде Борис Пашански, који је позван накнадно, али заслужено. На трибинама ће остати Виктор Троицки и талентовани Арсеније Златановић коме је била додељена улога спаринг-партнера.

Обе репрезентације ће три дана ићи по танкој линији између елите и нижег степена у којем им није место. Због тога што оба тима по именима и традицији припадају светском врху, у Београдској арени се с правом очекује призор на какав љубитељи тениса код нас чекају скоро две деценије. Наша престоница је последњи пут била домаћин тако значајног меча 1988. када је у "Пиониру" Италија савладана с 4:1, у четвртфиналу Светске групе. Тада се Југославија изборила први пут за полуфинале у којем је играла и изгубила још два пута (1989, 1991). 

-----------------------------------------------------------

Фицџералд прижељкује да буде као у Сплиту 1985.

Наша мушка тениска репрезентација је пет пута играла против Аустралије, друге најуспешније селекције у Дејвисовом купу (47 пута финалиста, 28 пута победник). Изгубила је у свим сусретима и то под југословенском "тробојком". Аустралијски селектор Џон Фицџералд (46), 1991. најбољи дубл играч на свету и један од 20 тенисера који имају трофеје са сва четири турнира за "грен-слем", био је у тиму као играч чак три пута и није поражен ни у једној утакмици (по два сингла и дубла). Дао је допринос победама у Перту 1984 (трава, 5:0, прво коло Светске групе), у Сплиту 1985 (шљака, 3:2, прво коло Светске групе) и у последњем мечу нашег тима међу најбољима на свету, на Кипру 1992 (тепих, 5:0, прво коло Светске групе) када због кризне политичке ситуације нисмо могли да играмо код куће (на мегдан Куби у доигравању потом, нисмо ни ишли).