Проучавањем пчела до модерних дронова

Британски научници проучавају кретање пчела како би могли стечена сазнања да искористе за развој софтвера који би контролисао нову генерацију дронова. На презентацији која је недавно одржана у Сијетлу, професор Џејмс Маршал с Универзитета Шефилд показао је како су он и његов тим применили нова сазнања за изградњу прототипа дрона, преноси „Фајненшел тајмс”. Маршал је истакао да су пчеле веома добри визуелни навигатори. Оне су способне да се крећу у комплексном 3Д окружењу без претходног учења, користећи само милион неурона по кубном милиметру њиховог мозга.

Пројекат који је коштао 4,8 милиона фунти финансирао је одсек за истраживање и иновације Уједињеног Краљевства. Ускоро ће постати комерцијалан, јер је у помоћ притекла фирма „Оптеран технолоџи”, која је скупила 1,5 милиона фунти за наставак истраживања.

Научници спроводе две врсте експеримената у којима проучавају мозак пчела не би ли дошли до сазнања како пчеле и бумбари могу да се искусно сналазе у простору километрима дугом, али и да се без проблема врате у кошницу.

Ови инсекти су способни тачно да одреде удаљеност од кошнице до поља у којем могу да скупе највише биљног нектара.

Мозак пчеле може да обавља више прорачуна у истом временском периоду, веома брзо учи и исто тако се адаптира новим околностима, што је веома слично машинама које покреће вештачка интелигенција коју су створили људи.

У првом делу експеримента научници су пратили кретање пчела док се хране, и то тако што су на њихова леђа закачили минијатурне радаре.

Анализом лета пчеле дошли су до доказа о томе какви се неуролошки процеси дешавају у њиховом мозгу током лета.

Џо Вудгејт с Универзитета „Квин Мери” из Лондона објаснио је да је једино уградњом уређаја могуће пратити кретање пчела, али то је, како је објаснио, много лакше рећи него урадити.

Пчеле су мали инсекти и лако нам утекну док покушавамо да им уградимо уређај на леђа, али се за то време разљуте па постану агресивне, казао је Вудгејт.

У следећем делу истраживања који ускоро треба да почне, научници планирају да пчелама уграде минијатурне електроде у мозак док се крећу у ограниченом простору у лабораторији. На овај начин моћи ће да повежу неуросигнале са кретањем.

Професор Џејмс Маршал каже да су досад истражили четвртину мозга пчеле. То им је било довољно да направе мини-роботе који могу да лете по лабораторији и да опонашају њихов лет и прикупљају информације, баш као што пчеле раде.

Али уместо да праве минијатурне дронове, циљ научника јесте да направе веће машине тежине од 250 до 600 грама. Тежина пчеле је десети део грама.

– Оно што је најузбудљивије јесте чињеница да ће се на самом дрону од 250 грама налазити процесор, који мења његов „мозак” и то је велики успех у развоју модерних дронова с обзиром на његове мале димензије.

Завршетком истраживања циљ је да се у продају пусти нов софтвер и алгоритми, а не само дронови.

Компаније за доставу које користе дронове за разнос пакета могле би да буду потенцијални купци софтвера, истакао је Маршал и додао да је потребно да прође бар још пет година док у потпуности не развију ову технологију.

Дронови који лете по граду могу и да падну из неког разлога, што може да представља опасност по грађане тако да ће и законски морати да се уреди област употребе дронова.