Турска пустила избеглице да крену ка Европи

Турска је у ванредном стању: у ваздушном нападу у провинцији Идлиб, у северној Сирији, погинула су најмање 33 њена војника. Након тога, турске власти су најавиле да више неће спречавати избеглице да иду ка Европи, што је подстакло многе од њих који бораве у тој земљи да се јуче запуте ка Марици, граничној реци ка Грчкој, као и на егејска острва.

„Одлучили смо да више не заустављамо илегалне мигранте пошто западна Европа није учинила ништа да се реши њихов проблем”, цитира „Хуријет” неименованог владиног званичника.

Због сукоба у Идлибу, у којима су страдали и турски војници, на сиријско-турској граници данима чека, зависно од тога којој се процени верује, најмање 700.000 до готово милион избеглица, које желе да, бежећи од рата, уђу у Анадолију. На тај начин су у Турску ушли, па и кроз њу прошли, већ милиони људи, којима је циљ махом био да се на крају, преко Балкана, домогну и западне Европе. Према договору који су 2016. године постигли Брисел и Анкара, Турска је почела да задржава мигранте на својој територији, а заузврат јој је била обећана укупна сума од шест милијарди евра.

Сада би тај договор могао да падне у воду. Турска је и раније, када је разним поводима улазила у сукоб с Европском унијом, претила да ће отворити своје западне капије и омогућити мигрантима да у новом великом таласу крену ка Старом континенту. Тренутно је у Турској око 3,5 милиона избеглица. До сада су те претње остајале само на речима. Међутим, масовна погибија турских војника у судару са трупама сиријског режима, које имају и подршку Русије и Ирана, изгледа да је натерала турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да најзад повуче тај радикални потез, од којег се раније уздржавао вероватно зато што би то докрајчило његове ионако затегнуте односе с Бриселом. Циљ му је, по свему судећи, да на тај начин натера ЕУ и НАТО да помогну акције његове војске у Идлибу, где она помаже одржавање последње побуњеничке енклаве у Сирији.

Ердоган је током ноћи између четвртка и петка, после вести о страдању турских војника у Сирији, иза затворених врата одржао ванредни састанак Савета за националну безбедност, који је трајао седам сати. После тога ништа није саопштено, али су разни медији, и национални и светски, попут Ројтерса, обавештени да се избеглицама више неће стајати на путу него да ће им бити дозвољено да крену у Европу.

Власти у Анкари су имале идеју да на северу Сирије направе безбедну зону у коју би вратиле добар део избеглица које су претходно дошле у Турску. То не би растеретило само њу него је требало да представља и подстицај за ЕУ, која се плаши новог масовног прилива избеглица након оног из 2015. године, када је мигрантска криза пољуљала и политичку стабилност Европе. Ни то није било довољно да натера Брисел да пристане на идеју Турске, као ни на подршку турској војној операцији у Идлибу. Према оквирним рачуницама, за безбедну зону требало би обезбедити најмање 25 милијарди долара.

После најновијег страдања аскера, у турској јавности се чују громогласни захтеви да се председник Сирије Башар ел Асад немилосрдно казни.

„Крв наших мученика (хероја) неће бити узалудно проливена”, истичу у Анкари.

Медији извештавају о турским ракетним нападима на Хаму, Латакију и друга места у Сирији, али се не износе детаљи о тим акцијама одмазде. Ердоган је раније најавио да ће, ако још само један турски војник страда у Сирији, на мети бити све снаге режима, где год се налазиле, не само у Идлибу. На друштвеним мрежама су се јуче шириле приче да су турски војници заправо страдали у нападу руских авиона. Русија је то демантовала, а ни друге потврде за те наводе засад нема, нити би је Ердоган радо дочекао, будући да је Русија много опаснији противник од Асада, а и потребна му је њена политичка подршка, као и економска сарадња с њом.

После крвопролића у Идлибу Анкара је ступила у контакт с Москвом. Ердоган је телефоном разговарао с руским председником Владимиром Путином. Руски министар Сергеј Лавров је после тог разговора изјавио да су две стране и даље спремне на сарадњу како би се зауставило ново крвопролиће. Он је, међутим, рекао да Москва не може да се спречи сиријску војску да реагује на активности „терориста”. Тако Кремљ и режим у Дамаску називају побуњеничке групе у Идлибу, међу којима доминирају радикални исламисти. Русија и сиријске власти раније су поручивале Турској да је сама крива за пропаст примирја у Идлибу, уговореног између Путина и Ердогана, зато што није разоружала побуњенике.

У Дамаску кажу да се Ердоган понаша као османски освајачи, а Европска унија и Арапска лига тражиле су турско повлачење из Сирије. Турска се на то не осврће пошто на тај начин жели да дугорочно учврсти своје позиције у суседној земљи, са којом има заједничку границу дугу 900 километара. Претходне две војне интервенције Турске у Сирији биле су усмерене на потискивање курдских јединица с границе. Анкара се плашила да ће оне помагати сепаратизам својих сународника у Турској.

Све турске парламентарне партије осудиле су најновије крвопролиће у Идлибу. Лидер водеће опозиционе Републиканске народне партије Кемал Киличдароглу сматра да спорна питања са Дамаском треба решавати за преговарачким столом.

„Анкара је упала у блато. Рекао сам више пута и понављам да длака једног нашег војника више вреди него и Сирија и Либија заједно”, изјавио је он.

Овај његов апел засад остаје без одјека, поготово после најновијег крвопролића, које је у јавности узбудило духове и створило жељу за осветом. Опозиционе партије траже да се хитно одржи ванредно заседање парламента, које би било затворено за јавност и на коме би се расправљало о даљем развоју ситуације на северу Сирије.