Степин луг – запуштени и заборављени бисер природе
На само 13 километара од центра града, ушушкана између општина Вождовац и Звездара, скрива се једна од најлепших градских природних оаза, шума Степин луг, раније позната и као Титов гај. Смештена на падини са које, кроз изукрштана стабла багрема, белог јасена, јавора, храста... пуца поглед ка аутопуту, могла би да буде излетиште популарно попут Кошутњака. Али, засад је посећују само ловци и малобројни становници оближњег Кумодража и Великог Мокрог Луга који за њу знају. Дугачким шумским путевима шетају се углавном родитељи са децом у колицима и власници паса, док је део ове оазе у коме се налазе дрвене клупице и столови, идеалан за излетнике који желе да роштиљају. Непокошена трава, пало дрвеће на неким стазама, али и гомила смећа и поломљеног стакла разбацаног покрај стаза, сведоче да се о овој шуми Београд не брине колико би требало. Онима који ипак забасају у овај луг, где се налазе говоре само две информативне табле, које су, готово очекивано – поломљене.

– Како се Београд шири и део ове шуме се граничи са насељима, из године у годину је њен значај све већи, нарочито за излетникe и становнике локалних насеља. Степин луг није у програму одржавања које финансира Секретаријат за комуналне и стамбене послове, па је самим тим и минимално уређен за посетиоце – рекли су нам недавно из предузећа „Србијашуме”.
Међу малобројним шетачима које смо затекли у овој шуми, минулог викенда била је и једна житељка Кумодража са своје две ћерке.
– Сазнала сам за „Степин луг” прошле године и од тад редовно долазимо. Стазе којима обично пролазе ловачки џипови су идеалне за дуге шетње, а девојчице и ја волимо и да поседимо на клупицама, и осунчамо се на овом пропланку – прича наша саговорница.

Разлог што је ова шума помало заборављена, може бити и то што до ње не води ниједна линија превоза из центра града. Од окретнице аутобуса број 33 до Степиног луга треба неких десетак минута пешачења, а у непосредној близини улаза у овај гај стаје само аутобус 312 познат само локалцима – онима који путују од Великог Мокрог Луга до Цветанове ћуприје.
Али, они који се усуде да ипак истраже овај запуштени предео, осим у мирису дрвећа, страних и домаћих којима је простор после рата пошумљаван, могу уживати и у изворима питке воде, али и, када су већ ту, у прилици су да обиђу оближњу Кућу Степе Степановића.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


