Нова израелска мртва трка

Израел данас, трећи пут за мање од годину дана, излази на изборе да би још једном покушао да продужи власт садашњем премијеру и вођи деснице или ће после читаве деценије пружити шансу лидеру центра левице.

Политички чаробњак Бенјамин Биби Нетанијаху или бивши начелник Генералштаба Бенјамин Бени Ганц?

Према последњим истраживањима десничарски блок који предводи премијеров Ликуд може да рачуна на 56 до 58 посланика, док се Ганцовој Плаво-белој коалицији даје 56 или 57 места у Кнесету. Друго истраживање каже да центар левица има благу предност 57 напрама 56.

То што се никада у историји земље није догодило да нико после два изборна круга није у стању да окупи већинску коалицију, говори о дубокој подељености Израела. Велики је ризик да ће се поновити април и септембар 2019. и да поларизацију неће моћи да превазиђе ни ново гласање.

Ни Нетанијаху ни Ганц нису успели да окупе неопходна 61 посланика у парламенту од 120 места. Ганц није убедио конзервативне бираче да одустану од Нетанијахуа који је оптужен за три случаја корупције, злоупотребе власти и преваре и мораће да изађе пред суд 17. марта.

Како би се разбила потпуна политичка парализа, Ганц је понављао да је спреман за Владу националног јединства – уколико Ликуд у њу уђе под командом неког другог лидера. Нетанијаху, који је 16 година владар Ликуда а 11 година премијер, користи култ личност да добије пети мандат– чиме би стекао имунитет од судског гоњења.

С друге стране, леви центар је у некој мери сумњичав према Ганцу иако је свестан да је без њега немогуће победити Бибија. Последњи премијер Лабуристичке странке био је 1999. Ехуд Барак. Лабуристи, који су својевремено доминирали Кнесетом, први пут су 1969. ушли у блок са странком Мапам, а данас се за сопствени опстанак боре у савезу с наследницима Мапама из странке Мерец надајући се тек по неком месту у Парламенту. Десница се у међувремену наметнула као доминантна сила израелског друштва, па су ово можда и последњи избори лабуриста.

Ганц је у Кахол Лаван коалицију примио двојицу бивших начелника Генералштаба од којих је један, Моше Јаалон, напустио Ликуд мада је био и министар одбране. Генералска тројка, у којој је и популарни Габи Ашкенази, успела је да окупи гласове умерених и поново се нада да ће капиталисати на незадовољству дела бирача деснице – оних који су увек гласали за Нетанијахуа али нису очекивали да он буде оптужен за корупцију.

Тако се судски календар умешао у политички. Уколико се, очекивано, понови ситуација да нема јасног победника, Нетанијаху ће сложени процес коалиционих преговора морати да обави у исто време док се суочава са тужиоцима који му прете да, уколико буде проглашен кривим, буде осуђен на до десет година затвора.

Процес је кључна тема кампање. Ганц све време инсистира на криминалним оптужбама са којима је суочен премијер, али лидер Плаво-беле коалиције није успео да на томе значајније капиталише. Нетанијахуа као да се скандали не дотичу. Ништа га не зауставља. На све начине бори се за политички живот. У тој борби нема заробљеника. Не штедећи новац и друге ресурсе, дао је инструкције да његов ривал буде разбијен, да имиџ уваженог генерала буде уништен. Позивао се на анонимне извештаје да су Иранци дошли до садржаја Ганцовог мобилног телефона, активирао гласине о генераловој љубавници којој је слао секси видео у време док је 2014. командовао операцијама у Гази. Играо је на карту да Ганц не може да формира Владу без коалиције арапских партија, чиме је плашио умерену десницу која би могла да премијеру окрене леђа.

У Ганцовом табору нису веровали да ће прљава кампања помоћи десници, али се сада суочавају са ефектима. Ликуд је према последњим испитивањима претекао Плаво-белу коалицију иако је био иза њих. Последњи удар десио се пет дана пре избора када је израелски гледани телевизијски Канал 12 у ударном термину емитовао тајно снимљену конверзацију Ганцовог саветника Израела Бахара: „Он (Ганц) нема храбрости да нападне Иран” – што је одјекнуло као бомба у земљи која Иран сматра егзистенцијалном претњом јеврејске државе.

Јаалон и Ашкенази одмах су стали у одбрану Ганца хвалећи његову одлучност и храброст исказану током четири деценије у униформи, али сасвим је могуће да је Плаво-бела коалиција узвратила сувише споро и сувише касно на агресивну Нетанијахуову кампању. Што не значи да је Ганц седео скрштених руку. У једној видео поруци шесторица бивших шефова обавештајних служби Мосада и Шин Бета саопштавају да наставак Нетанијахуове власти представља „јасну опасност безбедности Израела” и подсећају на аферу с милионском корупцијом око куповине немачких подморница, која тек чека епилог.

Мртва трка је поново очекивани резултат. Шта би могло да утиче на деблокаду. Излазност. Нема сумње да је ово била једна од најексплозивнијих кампања у готово 72 године Израела. Нови избори, иста неизвесност. Не значи да ће бити и последњи ове године.