Распад Ђиласовог савеза

Савез за Србију се суштински распао. Формално они и даље постоје, али то није ни сенка оног првобитног СзС-а, мада је СзС и тада био нејак. Како ствари сада стоје унутар СзС-а су активне и релевантне само три странке – Ђиласова Странка слободе и правде, Обрадовићеве Двери и Јеремићева Народна странка. Из СзС-а су избачени или су иступили, Стаматовићева Здрава Србија и Зеленовићева странка Заједно за Србију. Покрет „Један од пет милиона” формално и није био у СзС-у, али суштински јесте. И они су отпали. Све ове три групације излазе на изборе.

Демократску странку раздиру сукоби око питања бојкота, а потпредседник ДС-а, Саша Пауновић из Параћина, сигурно ће изаћи на изборе. Покрет за преокрет, суштински не постоји, то је група грађана коју чини један човек – Јанко Веселиновић. Маргинални покрет Отаџбина са КиМ је неактиван од почетка и делује само на КиМ, нерепрезентативни синдикат Слога је маргинализован од самог СзС-а. На скупу СзС-а од 2. фебруара појавила се принова у виду Државотворног покрета Србије Слободана Самарџића. Међутим, и ту се ради о групи грађана која броји мање од десет особа. Сам Самарџиће се силно искомпромитовао када је на поменутом скупу, два милиона грађана који подржавају СНС назвао дословно „фукаром, фалангом, нељудима и робовима”.

Коначан ударац СзС-у задао је председник ЗзС-а Небојша Зеленовић, градоначелник Шапца, чија је странка одлучила да изађе на градске и општинске изборе, али не и на републичке и покрајинске. Зеленовић жели и јаре и паре, и овце и новце. То ће изазвати силну конфузију код гласача СзС-а, уз раније одлуке Здраве Србије и покрета „Један од пет милиона”. У случајевима Зеленовића, Стаматовића и Пауновића, јасно је да нема речи о некој доследности или начелности, већ само о жељи да се сачува гола власт коју имају ова тројица градоначелника. Ради се о пукој себичности, невешто заогрнутој у бригу за суграђане и потпомогнутој исправним ставом да је бојкот ирационалан и штетан.

Зеленовић има и отежавајућу околност да је као личност од утицаја у СзС-у добијао медијски простор за промоцију бојкота, годину и по дана уназад. Зеленовић је до пре два месеца заговарао бојкот. „Опозиција која заиста представља незадовољство у Србији је за бојкот”, рекао је у децембру на једном скупу Зеленовић.

Он је за Радио „Слободна Европа” 24. септембра 2019. године изјавио: „Наша одлука о бојкоту је дефинитивна. То не значи да ми нећемо да разговарамо са људима из Европске уније или са било ким ко хоће да поправи ово стање, али сад смо дошли у ситуацију да је за ове изборе касно”. Када је схватио да ће његова локална странка, с њим на челу, пропасти ако не учествује на изборима, одједном је променио плочу. Као што је 2014. године изневерио ДС, и напустио ту странку, тако је сада одлучио да изневери и своје саборце из СЗС-а. Зеленовић већ шест година вешто обмањује грађане Шапца, исто овако како је сада обмануо СЗС и својевремено ДС. Одлука да се изађе на изборе била би добра да је Зеленовић искрен према грађанима Шапца, према СЗС-у, или према било коме другом, али једини мотив изласка Зеленовића на изборе је финансијска корист његове интересне организације. Сам Зеленовић неће добро проћи на изборима, због тога што ће бити изложен критици власти и опозиције.

Цела ова прича о распаду СзС-а личи на ону стару дечју разбрајалицу, познату широм света, на песмицу познату под сличним називима („Десет малих војника”, „Десет малих Индијанаца”, „Десет малих црнаца”). Та песмица је била лајт мотив књиге Агате Кристи „Десет малих црнаца”.

Политички аналитичар и члан УО Фондације СНС

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa