Опроштај „последњег модног цара”

„Био сам луд за филмским звездама. Целог живота су ме фасцинирале прелепе жене које силазе низа степенице у дугим хаљинама. То је био мој сан још од детињства и разлог што сам постао дизајнер”, изјавио је славни италијански креатор Валентино (75) уочи одласка са светске модне сцене, на којој ће његово име бити записано златним словима креативности. Ова одлука, која је уследила након спектакуларног повлачења креатора Ива Сен Лорана, који је пре неколико година испраћен са сузама, поновила се и на великој ревији одржаној на Недељи високе моде у Паризу.

После тачно 45 година проведених на врху модне индустрије, одржао је своју деведесету, последњу модну ревију. Након тродневне журке, организоване јула прошле године поводом продаје робне марке „валентино” британском приватном фонду „Пермира” за 4,4 милијарде долара, модни маестро је одлучио да у музеју Роден у Паризу направи спектакуларну опроштајну ревију, која је завршена дефилеом свих манекенки у истом моделу класичне, елегантне, дуге хаљине, препознатљиве, „валентино” црвене боје.

Недоумице да ли је повлачење славног креатора узроковано његовом болешћу, престанком инспирације или одласком у неки други бизнис, разрешио је сам Валентино, изјавивши да је једноставно разочаран стањем у свету данашње моде, у којем се више не проналази.

„Данас има мало креативности и превише бизниса. Мода је уништена. Досадило ми је да радим у свету који ми више ништа не говори”, казао је Валентино, наглашавајући чињеницу да је превише конкуренције, да луксуз више нема праву вредност, да је кључна реч постала „приступачан луксуз” и да су велики модни брендови почели да премештају своју производњу у Кин. „Не желим да будем смешан ни емотиван, морам бити срећан. Имао сам фантастичну каријеру и не жалим ни због једног јединог тренутка”, рекао је, поводом свог повлачења, креатор који ће се ускоро појавити у документарном филму помало носталгичног наслова „Валентино: последњи цар”.

(/slika2)Ипак, богате обожаватељке не морају да брину – модна кућа „Валентино” не престаје са радом, будући да посао дизајнера сада обавља Алесандра Факинети. После продаје, ова кућа је, као и већина других, постала још један луксузни бренд умрежен са осталима, под патронатом великих менаџера и маркетинг стручњака, за које је мода пре свега бизнис и полигон за богаћење. Зато је „маестро” с правом разочаран. Оно што се догодило заправо је природна последица глобализације и стања у обезличеном свету капитала који нас окружује и у којем више нема илузија.

Оно по чему ће Валентино остати запамћен јесте чињеница да је припадао једној славној генерацији модних дизајнера која је постигла успех светских размера и извршила оригиналан модни утицај на глобалном нивоу, који се, како сада ствари стоје, више неће поновити. Валентино, Сен Лоран, Карл Лагерфелд, Фере, Армани, Живанши и други дизајнери њихове генерације, којих нема много, а који се полако повлаче, направили су прве модне кораке шездесетих и седамдесетих година прошлог века и до данас постали иконе једног доба, а то ће потврдити и нека будућа поколења дизајнера, који ће наставити да раде у њиховим славним кућама, уместо да граде сопствене модне империје. Јер оно што су они остварили сада делује заиста недостижно, што је вероватно и истина, будући да живимо у времену када је све мање стрпљења, а можда и талента, за овако велике подухвате. А професионалци као што је Валентино могу само да служе за пример. И да буде носталгију.