Због прања новца дознаке и сефови под лупом

Због прања пара дознаке и сефови убудуће ће бити под лупом Народне банке Србије (НБС), то јест она ће водити регистар корисника новчаних дознака и регистар сефова. На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, ова овлашћења добија централна банка, а посао регистрације почиње од 1. јуна 2020. У међувремену, НБС је усвојила одлуке којима се ближе уређују начин вођења ових регистара, начин и рокови достављања података у ове регистре, као и начин остваривања увида у те податке.

– Све банке и пружаоци платне услуге извршавања новчане дознаке дужни су да до 15. априла 2020. испуне све неопходне техничке услове за достављање података у ове регистре и да обавесте НБС о томе. То за њих неће бити проблем, нити ће изискивати додатне трошкове, имајући у виду да се ради о субјектима надзора који са НБС већ имају успостављене заштићене канале комуникације за достављање великог броја података и извештаја, а који испуњавају највише стандарде информационе безбедности – кажу у централној банци.

Циљ успостављања јединствених регистара корисника новчане дознаке и сефова јесте унапређење ефикасности система за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма омогућавањем надлежним органима у том систему (тужилаштва, судови, полиција и Управа за спречавање прања новца) да брзо и поуздано приступе подацима о корисницима сефова и лицима која врше платне трансакције без отварања платног рачуна, будући да ће подаци сада да се воде централизовано и да ће се редовно достављати и ажурирати. У складу с међународним стандардима ФАТФ и Националном проценом ризика, готовинске трансакције по правилу носе веће ризике, а имајући у виду примену савремених технологија и брзину извршавања платних трансакција и у међународном промету, неопходно је створити базе података које ће омогућити ефикасан и благовремен приступ надлежних органа у законом прописаним случајевима.

Обавезу редовног достављања података у регистар корисника новчане дознаке имају сви пружаоци платне услуге извршавања новчане дознаке – банке и платне институције које пружају ову услугу, као и „Пошта Србије”.

– Напомињемо да ће се у овом регистру водити само подаци о корисницима платне услуге извршавања новчане дознаке, која представља платну услугу код које се средства примаоцу исплаћују у готовом новцу, а не преко платног рачуна, што је у овом тренутку услуга која се у највећој мери код прекограничних трансакција пружа преко глобалних сервиса за пренос новца као што су „Вестерн јунион”, „Маниграм” или РИА. Дакле, подаци у овом регистру односиће се на кориснике ове платне услуге, без обзира на то да ли примају или шаљу новчана средства, а не и на грађане који преко платних рачуна у банкама примају новчана средства из иностранства по основу пензија и зарада, социјалне помоћи – кажу у НБС.

У 2019. години је укупан прилив по основу новчаних дознака из иностранства износио 3,516 милијарди евра, то јест око осам одсто БДП-а, док је у наведеном износу удео оних новчаних дознака из иностранства чији ће корисници бити предмет евидентирања у будућем регистру износио око 482 милиона евра (новчане дознаке преко платних институција, банака и јавног поштанског оператора који врше пренос новца путем глобалних сервиса где се исплаћује готов новац).

– Напомињемо да ће се у регистрима водити подаци о корисницима новчаних дознака, а не и о конкретним новчаним трансакцијама и износима тих трансакција. Подаци из Јединственог регистра корисника новчане дознаке неће бити јавно доступни, већ ће се на њих примењивати одредбе Закона о платним услугама које се односе на пословну тајну и одредбе прописа којима се уређује заштита података о личности. С тим у вези, приступ подацима у Јединственом регистру корисника новчане дознаке моћи ће да остваре искључиво органи и лица који на основу Закона о платним услугама имају право приступа подацима који се, у складу с тим законом, сматрају пословном тајном и искључиво за сврхе које су предвиђене тиме – кажу у НБС.