Демократа и диктатор

Када је пре осамнаест године мимо очекивања победио на изборима многи су веровали да је то пролазна епизода. Поготово што је био у затвору због рецитовања исламистичких стихова: џамије су наше касарне, минарети наши бајонети, верници наши војници.

Право из казамата засео је у премијерску фотељу. „У Турској више ништа неће бити као што је досад било”, изјавио је тада Ердоган. Многи су сумњичаво вртели главом. Више не.

Мало је личности у модерној историји Турске која је тако брзо избила у први план. Био је градоначелник Истанбула, три пута премијер, сада је председник републике. Ако победи на следећим изборима остаће на власти до 2028. године.

Када се у Турској помене његове име једни му аплаудирају а други звижде. Чују се дилеме: исламиста или реформатор, харизматична личност или јефтини популиста, демократа или диктатор. Он је мање-више све то, мада у опозицији кажу да се понаша више као изабрани султан, иако је Ататурк пре сто година укинуо калифат.

Иако га у кабинету преко рамена са зида „гледа” портрет највећег реформатора у исламском свету, Ататурка, Ердогана многи оптужују да има тајни исламистички програм који спроводи корак по корак. Вратио је фереџе у јавне службе и школе, развластио је бастион секуларизма – моћну армију, на сваком кораку отвара верске школе… Његова супруга Емина и две ћерке не излазе из куће без мараме на глави. Има и два сина.

Када је учврстио позиције код куће, он покушава да се наметне као заштитник муслимана у свету: Алија Изетбеговић му је оставио у аманет Босну, први је признао „независно” Косово, чврсто стоји иза Палестинаца, Ујгура у Кини… Ердоган покушава да наметне Турску као регионалну силу на Блиском истоку, северној Африци, на Балкану, дакле на просторима некадашњег Османског царства. За разлику од својих претходника он засад вешто балансира између Москве и Вашингтона. Једини исхитрен потез направио је 2015. када је на граници Сирије оборио руски авион „Су 24”. Уследиле су санкције Москве које су коштале Анкару неколико милијарди долара. Владимир Путин га је спустио на земљу и он стискао зубе и извинио се шефу Кремља, што је учинио први пут у животу.

Ердоган не може да нађе заједнички језик ни с ЕУ. Турска је почела приступне преговоре пре 15 година али је још на почетку пошто је Ердоган крупним корацима удаљава, како кажу у Бриселу, од европских демократских принципа. Он прети да ће се окренути Шангајској организацији за сарадњу у којој су Русија, Кина и још неколико азијских земаља. Ердоган сада покушава да уцени Брисел и око решавања избегличке кризе.

Свет је угледао 1954. у сиромашној фамилији која се преселила у Истанбул. Морао је на улицама да продаје ђевреке и лимунаду да би зарадио коју лиру. Дипломирао је менаџмент. Политичку каријеру је започео у фундаменталистичкој Партији просперитета која је у међувремену забрањена. Као младић вежбао је да држи говоре с палубе напуштеног брода у Босфору.

Када му је истицао трећи мандат премијера одлучио је да промени устав и уместо парламентарног увео председнички систем. На плебисциту 2017. провукао се кроз иглене уши. Избегао је да призна да су му први пут многи окренули леђа, чак и блиски сарадници. Тај испит га тек чека.