Кајање мерено временом

У тренутку када је 2005. године због навијачког шала убио вршњака, младић из Обреновца био је на прагу осамнаесте. По завршетку судског поступка вођеног пред Окружним судом у Београду, оглашен је кривим за убиство и наношење тешких телесних повреда. Осуђен је на три и по године малолетничког затвора. Убрзо је упућен на издржавање казне у Казнено-поправни завод у Ваљево. Једини затвор за малолетнике у Србији. Ту је од октобра 2006. године и један је од 25 осуђеника који су овде на одслужењу казне за најтеже дело.

– Пролази… некако –каже овај младић идодаје – остало ми је још годину и по. Радимовде као конобар. На дело ме је навела борба за голи живот… Неке ситуације не могу да се докажу, па тако ни моја… Онау којој сам се нашао била је крајње глупа. Због навијања. Најпре смо се закачили због ривалитета између Звезде и Партизана. И то се вукло месецима. Једнога дана смо их сачекали после школе. Кренули су на мене и брата. Мене су два-три пута ударили штанглом у главу, а после тога напали су брата. Некако сам успео да извучем нож, а после се десило то што се десило. Избо сам двојицу. Један је умро.

Игром случаја,тврди овај младић, на суду није доказано да је и нападнути код себе имао нож. Да јесте, казна би била много блажа. Каже, могло је да буде и обрнуто. Да он није потегао нож, урадио би то онај други инаставља:

– Могли смо буразер и ја да завршимо тако. Искрено, не кајем се. Могао је он мене да убије. Да нисам ја њега, он би мене. Жао ми је само што сам породицу увукао у све ове проблеме. Криво ми је и што је све овако испало, али не осећам кајање.

У затвору је, како каже, имао разних проблема, јер није хтео да се прихвати „неких” ствари. Није хтео да има везе са дрогом, мобилним телефонима, са било чиме што је овде забрањено. Покушава, вели, да избегне неке људе, а за оне са којима је у контакту тврди да ће му бити пријатељи за цео живот. Циљ му је да што пре изађе на слободу, да се запосли у Електродистрибуцији и ради као сваки обичан човек.

Крађа замена за љубав, убиство за физичко кажњавање

Младић из Обреновца један је од 43 кажњеника који у Ваљеву издржавају казну малолетничког затвора. А овде нису само малолетници. „Распоредним решењем”, како то кажу запослени, у КПЗ Ваљево казну издржавају и они који у моменту доласка нису били старији од 23 године. Због тога је, објашњава управник Слободан Арсенијевић, ова установа специфична. У Заводу је укупно 256 осуђеника, у које се убрајају и притвореници.

(/slika2)– У склопу завода је и зграда у којој су кажњеници из целог Колубарског округа. Међу њима су и прекршајно кажњени. Тренутно је 32 лица у притвору од којих је један, првостепеном пресудом, осуђен на казну затвора од 40 година. На одслужењу казне малолетничког затвора је 43 лица, док је осталима изречена казна затвора – наводи управник Арсенијевић.

До 1995. године у заводу су, према управниковим речима, „доминирали” осуђеници са кривичним делима крађе и тешке крађе. Од тада се ситуација знатно променила. Од 43 лица којима је изречена казна малолетничког затвора, 25 казну служе због убиства. Чак 14 њих иза себе има тежи облик овог кривичног дела. Међу осуђеницима су седморица због кривичног дела силовања, двојица су због крађа и тешког дела против безбедности саобраћаја, шесторица због разбојничких крађа и један због насилничког понашања.

Са младићима који су овде, објашњава Арсенијевић, тешко је успоставити контакт, а још теже допрети до њихових емоција.

– Међу осуђеницима су и они којима су изречене осмогодишње или десетогодишње затворске казне. Са неким контакт можете успоставити за месец дана, а са неким месец дана пре истека казне. Покушавамо да делујемо на став, јер је он најпроменљивија категорија. Морате да осетите тренутак када са тим младићима треба да успоставите контакт. И тек онда можете да одгонетате шта је са тим младим човеком. Они који су овде због кривичног дела убиства – понекад и заплачу. И то не над судбином оних које су убили него над својом. Има оних који признају дело, оних који не признају, а велики је број оних који имају ирационална објашњења због чега су то урадили – наводи Арсенијевић.

Са штићеницима се, наводи управник, много разговара, а једна од тема којој се посвећује посебна пажња је и однос отац–син. То је, истиче наш саговорник, битно за његово криминално активирање или неко друго усмерење.

– Поједностављено речено, крађа је замена за љубав. Кривично дело убиства често подразумева да је неко пре извршења дела био брутално физички кажњаван, односно да је дисциплинован на тај начин. Када је у питању силовање, „жицу” треба тражити у односу извршиоца и мајке. Став према мајци је уствари став према женама. Природа и врста кривичног дела могу да буду добра основа за израду програма третмана за помоћ учиниоцима који се овде налазе на издржавању казне – објашњава Арсенијевић.

У КПЗ „Ваљево” постоји такозвани неформални систем, а у њему неформалне групе. Групе, објашњава управник, чине осуђеници из истог града. Тако је рецимо у заводу препознатљива „београдска”, „краљевачка”, „нишка” група…

– У систему заједничког затвора какав је овај овде, функционише мали број група које су изузетно бројне. Није највећи проблем сукоб две групе, него међусобни сукоб унутар групе. У свакој од ових група имате вође, потенцијалне вође, њихове следбенике, а последњи ниво представљају такозване водоноше. Статус у групи је изузетно важан, јер се на основу њега деле улоге– наводи управник.

Улога затворског трговца

Вођа групе не може да буде неко ко је кратко у установи. Није важна ни физичка снага. Важан је криминални рејтинг, док су на другом месту интелектуалне вредности. Чак не толико ни интелектуалне, колико способности да се предводи једна група. Лако су уочљиве и улоге појединаца.

(/slika3)– Имате, рецимо, улогу затворског трговца. Та улога је у непосредној вези са несташицом неких добара. „Затворски трговац” тргује стварима које, иначе, нису дозвољене. Када то откријемо, ми их „скидамо” са тог места, али се они врло брзо враћају. У сваком моменту морамо да знамо ко је лидер, ко потенцијални лидер, коме је убачен мобилни телефон, ко је избачен, а ко примљен у групу – открива Арсенијевић.

Управник признаје да у заводу има дроге, јер, како објашњава, „затвори нису херметички затворене кутије”. Дешава се да бивши осуђеници некако успеју да дотуре осуђеницима наркотике. Откривају се, углавном, уз ограду затвора. Дрога се, наводи управник, уноси на најразличитије начине: у каладонту, патикама. Дешавало се, каже, у другим затворима да дрогу покуша да унесе адвокат који дође у истој обући као и осуђеник. Ципеле се потом замене и дрога „уђе” у затвор. Откривени су и родитељи који су покушавали да унесу таблете, али и друге недозвољене ствари. Проблем су и момци који уживају одређене погодности. Њих је око 50-60, а притисак на њих је сталан.

Поједини осуђеници, сходно закону, имају одређене погодности.

– Обично осуђени који дођу на издржавање казне, улазе у тзв. В2 третман или затворени третман. Онај ко се покаже као лош, не поштује кућни ред, прави проблеме, враћа се корак назад, у Одељење за појачани надзор. Онај ко се покаже као добар, „прелази” на бољи третман. Свака степеница више значи већи број погодности. Законом је одређено да осуђеник има право да једном месечно проведе три сата у „соби љубави”. Имамо људе који су у највишем А третману. Имамо осуђеника који ради у Ваљеву и једног који ради у нашем објекту на Дивчибарама – каже управник.

Велики проблем представља образовање осуђеника. Око 30 одсто њих долази са дипломом средње школе. Знатан број је и оних са започетом средњом школом. У КПЗ „Ваљево” је на одслужењу и један студент. С обзиром на то да та образовна установа има одељење у Ваљеву, професори долазе у Завод да би га испитали.

Мирослава Дерикоњић

-----------------------------------------------

Активности

У оквиру КПЗ „Ваљево” налазе се браварска, варилачка и столарска радионица у којој се обучавају осуђеници, али и дом културе. Свака група осуђеника има салу у којој је телевизор, а програм може да се прати по утврђеном кућном реду. Ако је на програму нека спортска манифестација време праћења се углавном продужава.

У кругу затвора налази се и молитвени дом. Осуђеници се и информатички едукују. У групама од по десет полазника, уче програмске језике: ворд, ексел, виндовс. Осуђеницима који спремају испите, опет у складу са кућним редом, омогућава се учење у посебним просторијама.

За време слободних активности, осуђеници могу да се баве спортом будући да се у склопу завода налазе спортски терени и импровизована теретана.

Одржавају се спортске манифестације, а од културних обележава се Славасвети Сава, која је уједно и слава завода, затим фестивал затвореничког стваралаштва, ликовна колонија и додела признања „Уздарје од злата беседа”. Осуђеници сами уређују и затворски лист „Путоказ”.

---------------------------------------------------

Психотерапија

Са осуђеницима ради изузетно стручна екипа људи који чине психолози, социолози, педагози, андрагог. Међу њима је и психотерапеут Весна Марковић.

–Када сам почела да радим ишла сам са васпитачима и осуђеницима и објашњавала ко сам, шта радим и како могу да им помогнем. Покушала сам да разбијем предрасуде. Увидели су да умем да препознам да су под стресом. Организујемо индивидуалне, групне и породичне терапије. Све оно што мени кажу остаје само између мене и њих. Мислим да је то био кључни моменат да задобијем њихово поверење. Контактирам са породицама када год је то могуће. Имали смо случајеве и да урадимо нешто са момком овде, али све то пада у воду с обзиром на то да се он враћа у породицу из које је дошао – каже заводски психотерапеут Весна Марковић.