Закопао паре у „Шумарицама“

Већ је цео случај добио назив „најглупља банкарска пљачка века”. Ако не шире а оно барем за Крагујевац и Шумадију. Двадесетдеветогодишњи Александар Спасић ући ће у анале криминалистике као човек који је на најједноставнији и готово аматерски начин „стекао” милион ипо евра, користећи свој положај банкарског „инсајдера”, имао туђе силне паре неколико сати и „дигао руке” у знак признања, када је ухваћен и притиснут. Колају приче да се на „криминал“ одлучио када је „полудео” гледајући хрпе новца, ту надохват руке – а тако му далеке. Месецима их је бројао, сводио, слагао на купове, потписивао и отписивао а нису биле његове. Тај изазов, то искушење, разумеју само они који се „нађу у ситуацији“. А он се „нашао”. Социолози би и могли да се позабаве психопатолошким портретом човека који ради месечно за неколико стотина евра, који не може себи да приушти ни пиће у кафићу после радног времена, а истовремено гледа силни новац који пролази мимо њега. Он га броји, пипа, мирише, осећа и ништа. Није његов, иде некоме. Узео га је, изнео, написао писмо извињења и почео с остварењем плана.

Александар Спасић, главни осумњичени за нестанак 1,4 милиона евра из Рајфајзен банке, јуче је саслушан у крагујевачком Окружном суду. Против њега,осумњиченог благајника, кривичне пријаве поднели су Полицијска управа и директор регионалне филијале Рајфајзен банке. Кад се у затвору наспавао, Спасић је пред истражним судијом отворио душу. Признао је пре него што су га стисли. Спасић је, како се то каже, „пукао”. Одмах је испричао и признао где је сакрио паре. У шест кеса на шест места по „Шумарицама”, познатом крагујевачком излетишту, али и страдалишту и спомен-парку. Када их је у „крмачи” изнео из банке, узео је војнички ашов и упутио се пут „Шумарица”. Мотрећи околину, као „кртица” је правио рупе, копао, тапкао земљу и памтио „мапу” сакривеног новца. Најближе дрво до рупе је дискретно бележио црвеном бојом.После обављених „земљаних радова”, узео је неколико стотина евра, рекао је, више као напојницу и запутио се у кафић „поетичног” назива „Трезор”. Али, у кесама недостаје читавих 100.000 евра. Где су, остаје да се утврди. У суботу увече, у сред провода, нашли су га полицајци и „скембали га”.

Жика Јовановић, власник крагујевачке детективске агенције „Озна”, иначе веома обавештен Крагујевчанин, ваљда по природи посла, зна да се Спасић последњих недеља „пропио”. Чаршија у Крагујевцу, уосталом, све зна. Да се чудно понашао, понашао се. Смишљао је све дуго, и искористио је „гужву” у филијали. Спремали су се протекле суботе радници те банке да иду у Врњачку Бању на излет. Већина је дошла с путним торбама на посао јер су одатле кретали на викенд. Идеална прилика да изнесе новац. Трезор јесте под „два кључа” али у пракси то изгледа овако – отвори се трезор ујутру и остаје отворен до краја радног времена. Александар је то знао и искористио прилику. У глави је имао следеће – ако га ухвате, добиће пет година затвора, одлежаће три и после може натенане да „крчми” паре. Пола милиона евра по години. Држави и банци одслужиће затвор а кроз три године имаће тек 32 лета.

Изјаловило му се на крају, као што се такви планови увек и и изјалове.

Поставља се питање шта је он урадио – проневеру или крађу.

Биографија му је до сада била чиста. Ненаметљив, неуочљив, уобичајеног понашања. И, зашто радници обезбеђења нису реаговали. То и неколико сличних питања упутили смо централи Рајфајзен банке. Одговор нисмо добили. Када га добијемо, објавићемо га.

У другим банкама не желе да јавно говоре како ко обезбеђује новац, који им се даје на чување. Само једно је тачно, кажу нам сви:један човек нема уплив у трезор. То се зове подељена одговорност. А обезбеђење банака и важних установа се у свету „ротира” често, баш да се не би временом „спанђало” са радницима. Наша „рођачка кадровска политика” функционише по систему „лако ћемо”. Зато је и погодна за овакве испаде.

Озрен Милановић

------------------------------------------------------

Проневеритељ а не разбојник

Правно гледано, Александар Спасић није ни пљачкаш, ни разбојник, ни крадљивац.

Према закону, кривично дело тешке крађе подразумева обијање или проваљивање затворених зграда, соба, каса, као и савлађивање већих препрека. Разбојничка крађа почињена је у случају да је починилац затечен у крађи, па је у намери да украдену ствар задржи, како се то стручно каже, употребио силу против неког лица.

Кривично дело разбојништва чини онај ко употребом силе или претњом да ће напасти на живот одузме туђу покретну ствар у намери да тиме прибави противправну корист. Кривично дело пљачке у закону не постоји, иако се баш тај израз најчешће користи када из трезора банке нестане новац.

Александар С. није учинио ништа од тога, јер је радио као службеник у трезору. Због изношења готово милион и по евра, биће окривљен за проневеру. Ово кривично дело предвиђено је чланом 364 Кривичног законика. Проневеру чини онај ко у намери да прибави противправну корист присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу или установи а запрећена казна је, у зависности од суме, до 12 година затвора.