Љубљана због Буша у опсадном стању

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 9. јуна – Да почетак Бушове европске турнеје неће проћи само у знаку здравица, сведочи хепенинг на Конгресном тргу у Љубљани под називом „Cut the Bush”, док су за уторак најављени протести против Буша у Крању. Буш, међутим, ништа од тога неће ни чути ни видети, јер је летњиковац на Брду код Крања одсечен од спољног света, ако изузмемо словеначке званичнике.

Словеначка полиција је у договору са америчким обавештајцима потпуно затворила путеве и улице које од љубљанског аеродрома воде ка Брду. Режим на аеродрому личи на опсадно стање, јер важи потпуна забрана кретања људи и возила у близини аеродрома најмање 15 минута пре слетања Бушове летелице. Пречник безбедносних ограничења раширен је у дубини од 65 километара од ваздушне луке, до висине 5.490 метара.

Незапамћене мере предострожности, до зуба наоружани амерички агенти, опомена грађанству упућена путем медија да у уторак избегава ужи центар престонице (јер ће се туда шетати „дамски трио”), подстакле су пензионисаног командира словеначке полиције Павла Челика да закључи да је овако строг режим саобраћаја „гори него у време Тита, јер (за Буша) не само да саобраћај мора бити заустављен, него улице морају да буду потпуно празне, паркирани аутомобили одстрањени, а подземни канали прегледани”. Шахтови су, наравно, заварени.

Јаншина влада је у четвртак одобрила потписивање споразума са САД којим је дозволила да униформисани амерички војници у Словенији брину да „Буш не буде нападнут из ваздуха”. За Бушову безбедност бринуће око 3.000 људи, заједно са домаћим полицајцима. Домаћине је синоћ изненадила супруга америчког председника Лора Буш (61), која је неочекивано из ненајављене посете Авганистану стигла у Словенију дан раније и захтевала „технички” уместо свечаног дочека. Лора је ионако у жижи овдашње јавности због сукоба између кабинета премијера Јанеза Јанше и председника државе Данила Тирка – која ће „прва дама” водити тзв. дамски програм за жену америчког председника. Несугласице су изглађене тако што ће Лори Буш Љубљану удруженим снагама показати вереница премијера Уршка Бачовник (30) као и Барбара Миклич-Тирк (60). Јанша се, на месту шестомесечног диригента Уније, како пише „Дело”, изборио да Лорина домаћица званично буде његова партнерка с обзиром на то да је он председавајући ЕУ (а не Тирк), мада би госпођа Буш вероватније изабрала Тиркову супругу јер су истих година, уместо дупло млађе Уршке „која може да јој буде ћерка”.

Иако је на сајту МСП Словеније најављено да је са преговарачима из Вашингтона после тврдих преговора већ утаначен садржај декларације које ће бити усвојена на самиту, организација Амнести интернешенел захтева од словеначког председништва да на врху ЕУ–САД проблематизује кршење људских права учињено „у име тзв. рата против тероризма”. Амнести очекује да ће се Словенија у име ЕУ заузети и за укидања смртне казне у САД. „Сусрет са америчким председником Бушом је јединствена прилика да се ЕУ активно заузме за тражење конкретних решења за затварање (америчке војне базе на Куби) Гвантанама и за укидање непоштовања владавине права које тај ‘центар за задржавање’ представља”, упозорава директорка АИ Словеније Наташа Посел. Према наводима АИ, за око четвртину „придржаних” у Гвантанаму је одобрено пуштање на слободу, али они су и даље у логору јер их САД, због наводне опасности да ће бити мучени – не враћа у њихове матице. АИ предлаже да описано „кршење међународног права” од стране САД реши ЕУ и поменутим лицима да пребивалиште. АИ захтева да ЕУ од САД тражи и укидање америчких војних комисија које суде заробљеницима у Гвантанаму, јер не омогућавају суђење у складу са међународним стандардима. Организација очекује да ће словеначко председништво ЕУ покренути питање откривања свих локација тајно задржаних лица и прелета авиона ЦИА у Европи.

Поселова подсећа да се Словенија приликом преузимања председавања у Европском парламенту обавезала да ће људска права бити тема свих сусрета, те да ће се нарочито залагати за укидање мучења. „Ако ЕУ не потегне питање људских права у случају САД, изгубиће веродостојност у истицању кршења и заузимања за поштовање људских права у другим државама”, упозорава АИ.