Историја холокауста Рома

Командант концентрационог логора у Белзеку и Треблинки, Курт Франц, имао је пса који се звао Човек. Животиња је била дресирана да на команду „Човече, држи пса!”, нападне немоћне логораше и да кида само одређене делове њихових тела.

„Кад џелати постану судије, правда мора завршити на вешалима!”, рекла је својевремено Мелани Шпита, чију су целу фамилију побили нацисти, да би годинама касније на основу њеног сценарија био снимљен потресни филм о холокаусту Рома и шиканирању преживелих припадника овог народа после Другог светског рата, у обе ондашње немачке државе.

Све до почетка осамдесетих година прошлог века, у Западној Немачкој истраживање холокауста Рома било је поверено Хансу Јоахиму Дерингу и Херману Арнолду, који су у својим закључивањима следили резултате нацистичких аналитичара Трећег рајха. Као сарадник Министарства полиције и Министарства здравља Немачке, Арнолд је до 1981. године скривао документа о Ромима из нацистичког доба. Грађа му је одузета после штрајка глађу који су годину дана раније организовали Роми преживели холокауст и поједини угледници с немачке књижевне и интелектуалне сцене, што је имало изузетан одјек у свету.

После штрајка, тадашњи немачки канцелар Вили Брант први је, на Ускрс 1980. године, у име Немачке и њене владе, признао да су Роми и Синти (заједница Рома чији припадници живе у Немачкој и Аустрији), као и Јевреји, жртве холокауста.

Потресну књигу о том трагичном страдању под насловом „Историја холокауста Рома” објавили су недавно др Рајко Ђурић и мр Антун Милетић у оквиру издавачке делатности „Политика” АД.

Реч је о јединственом делу које служи на част домаћој историографији, уз остало и зато што се у њему први пут разматра погром Рома на целовитом европском простору током Другог светског рата, уз истовремено, изразито упечатљиво, зналачко излагање историјата нацизма, његових доктринарних и идеолошких упоришта и расне политике која је у холокаусту и геноциду сатрла милионе Јевреја, Рома, Срба, Пољака, Руса и припадника других народа.

У првом делу књиге, кроз четрнаест поглавља, изнети су узроци и фазе холокауста Рома у нацистичкој Немачкој и Аустрији, као и широм Европе, укључујући и Србију, окупирану током Другог светског рата.

Посебан квалитет књизи даје други део у коме су објављена имена и презимена 17.960 Рома убијених у концентрационом логору Јасеновац током постојања усташке НДХ, уз још 5.273 ромске неименоване жртве, страдале у Јасеновцу, једној од највећих кланица Другог светског рата. Укупно је реч о 23.233 страдала Рома, који су тамо били доведени у логор са територија Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе.

Ако постоје спискови са појединачним именима, онда њихов број треба помножити са два или са три, да би се добила права слика о броју страдалих, гласи једна од методолошких препорука немачке критичке историографије. Њу свакако треба непрекидно имати на уму у суочавању с подацима о броју жртава изнетим не само у овој, него и у другим књигама чији аутори инсистирају на мукотрпном, вишегодишњем истраживачком раду, како би непорециво утврдили имена и презимена, године рођења и смрти, место порекла и страдања жртава геноцидних злочина и холокауста.

Како је 2003. године, у једној анкети у Немачкој, на питање како замишљате Хитлера данас, крајње сажето и дубоко истинито, одговорио један четрнаестогодишњи Ром из Прокупља: „Био је нико и ништа, затим је постао све и на крају све је претворио у ништа”.