Осећам да нешто није у реду (1)

ИНТЕРВЈУ
Када су после њене недавно поновљене изјаве да себе види као кандидата за председника Србије 2012. године из врха Српске радикалне странке стигле оштре реакције, Маја Гојковић, градоначелник Новог Сада и члан Централне отаџбинске управе СРС, није повукла ниједан од два потеза, типична за српске политичаре – није пребацила кривицу на новинаре (да су, рецимо, погрешно пренели њене речи) и није најавила напуштање партије и оснивање сопствене.У интервјуу за "Политику" каже да нема намеру да скрива своје амбиције и делује као да је спремна да због тога сноси евентуалне последице, мада истиче да их не очекује. Одбацује и медијске спекулације да је њен наступ направио "пукотину у врху СРС", али то чини уз објашњење да она није више у врху странке.

"Наравно, имам амбицију и да кандидоваћу се за председника Србије. И не знам зашто то многима изгледа јеретички, издајнички. Ја нисам рекла да форуми странке о томе не треба да одлучују, то је илузија, деловало би мало донкихотовски да кажем да ћу сама себе кандидовати", каже и додаје да је то објаснила и заменику председника странке Томиславу Николићу, који је у једном интервјуу оценио да њој изгледа и није важно шта мисли врх странке.

– Имали смо он и ја дуг разговор и све смо то рашчистили. Он не сматра да треба сузбити нечије амбиције у странци, он је добро схватио да ћу се ја, ако се будем кандидовала, кандидовати 2012. године, а почињем своју кампању ако треба од сутра ујутро. Мислим да је најбоље водити кампању кад имаш полуге извршне власти, као што ја сада имам, и показати да си добар градоначелник. То је урадио и Никола Пашић, био је градоначелник Београда, урадио је и Жак Ширак и, уосталом, тако то изгледа свуда у развијеним европским демократијама. А неке друге спорадичне изјаве појединих људи који су чланови моје странке, знајући их, нису ме изненадиле.

Мислите на Драгана Тодоровића који је изјавио да кандидат за председника Србије пре свега мора бити породичан човек?

– Са њим нисам разговарала, али претпостављам да је то његов лични став. Оставићемо Србији да одлучи да ли ће имати председника оваквог или онаквог. Ја бих ставила пре свега способност. Ја сам једини умерени десничар у Србији, који је показао да може да буде и успешан.

Је ли разговор са Николићем био буран?

– Био је врло срдачан. Пре мене је ту била европска мисија, или представници ОЕБС-а, нека од тих организација, и нас двоје смо се руковали и пољубили пред њима. И заиста отворено разговарали два и по сата, као што разговарају два страначка истомишљеника. Колико он буде био спреман отворено да каже о чему смо разговарали, толико ћу бити спремна и ја.

Вас двоје сте истомишљеници?

– Да, господин Николић и ја смо истомишљеници.

Да ли онда можемо макар да кажемо да је после тог разговора постигнут договор у СРС-у да Маја Гојковић опет буде кандидат за градоначелника Новог Сада ако они буду непосредни?

– Ја то не могу да кажем, зато што ће после мог интервјуа "Политици" опет неко да нас позове на форуме странке и на одлучивање у страначким органима да ли ће Маја Гојковић, члан СРС-а, бити кандидат на непосредним изборима 2008. године за градоначелника Новог Сада. Или ће Маја Гојковић бити кандидат на непосредним изборима за градоначелника Новог Сада.

По Вашим речима, дало би се закључити да у органима СРС-а постоји стални дијалог, што је супротно утиску који преовлађује да тамо о свему одлучују Томислав Николић, Александар Вучић и Драган Тодоровић.

То је тако зато што новинари траже изјаве само од тих људи. Ја нисам приметила да интервјуишу једног од најспособнијих политичара Србије на локалном нивоу, а то је председник општине Кикинда др Бранислав Блажић, који је политичар по мојој мери. Али, није то само ствар СРС-а. У Демократској странци имате један круг у коме као да су три-четири човека и само се од њих тражи да нешто кажу јавно.

Значи, ви сте задовољни степеном демократије у СРС-у?

Имам велику замерку на све странке у Србији. Све обећавају демократску Србију, али морају да крену од демократије унутар странке. Није страшно ако неко каже да има мало другачије, или јако другачије размишљање – то не значи да ћеш да рушиш странку, да ћеш да је напустиш, да ћеш да направиш пуч у њој, већ само изражаваш своје мишљење које је можда јако добро за странку, за реформу странке, али и за Србију.

СРС има мало већи проблем од осталих, будући да је лидер странке у Хагу, а да у јавности и даље доминира представа да он оданде вуче неке потезе. Једна од прича је да сте Ви тренутно у немилости лидера странке, те да он чак тражи и ваше искључење.

– Прочитала сам то у новинама, да је стигло неко писмо. Али, писмо никада нико није примио, нити га прочитао. И никада ме нико није назвао после тих написа у новинама да ми каже да то заиста постоји.

Значи, нико Вам чак није пренео ни поруку типа "Војислав Шешељ није задовољан Вашим изјавама, Вашим понашањем, наступима"?

– Ја сам дубоко убеђена да ту нешто постоји, али никада ми није речено зашто.

Значи, да постоји неко незадовољство...

– Ја сам дубоко убеђена, имам неки свој лични осећај.

Да ли је то на основу последње скупштине СРС-а, када сте остали без потпредседничког места у странци?

– Можда и због тога. То је био неки конкретни чин да ме после 16-17 година председник странке није предложио да будем потпредседник, али то може и да се тумачи да је он желео да реформише странку и да изабере нови тим који ће СРС коначно да доведе до победе.

Зашто имате уверење да нешто није у реду у односу Војислава Шешеља према Вама, заправо да то више није онај однос какав је некада био?

– Ја њега и даље уважавам и поштујем и изузетно ми је тешко због овога што се дешава са њим, што пет година доживљава судбину какву нико није доживео ко се налази у Хашком трибуналу.

Јесте ли Ви покушали директно са њим да рашчистите ситуацију?