На изборним листама мало „српских домаћина”

Сви страначки лидери у свакој изборној кампањи обавезно посете неког успешног пољопривредника, „сликају” се са правим српским домаћином, како воле да кажу, евентуално помазе неку краву или јагње и продуже даље. Задовољни што су показали колико им је важна пољопривреда, „највећи српски адут”. Међутим, кад састављају изборну листу ни на памет им не падне да неког „српског домаћина” ставе на било које место, а камоли на оно које гарантује добијање посланичког мандата. Пет до сада проглашених листа за априлске изборе потврђују ово правило, СПС и СНС немају ниједног пољопривредника, СРС и СВМ и СПАС их имају, мада без икаквих шанси за улазак у парламент.

Тешко је поверовати да баш нико од оних успешних пољопривредних газдинстава, који умеју домаћински да дочекају „кампањце” не би пристао да се кандидује за место у парламенту. Некако се чини да се нико не сети да их пита. Странкама се чини да ће много више бирача привући, ако на листу ставе што више глумаца, певача, спортиста, што више звучних имена. Колико су и да ли су уопште у праву, вероватно никада нису озбиљно анализирали, јер да јесу, сигурно би боље промишљали и кога и на које место ће на листи уписати.

На поменуте четири изборне листе, сви су, чини се, одлучили да у парламент пошаљу што више економиста и правника, а напредњаци и социјалисти и понеко звучно име из уметничког света. Напредњаци на својој листи имају 44 економисте и 42 правника, имају они и једног пољопривредника, али он није члан СНС-а, већ председник Народне сељачке странке Марјан Ристичевић, коме је, као занимање, наведено – пољопривредник, а који је већ скоро две деценије посланик у Скупштини Србије. Социјалисти немају ама баш ниједног кандидата пољопривредника, али зато имају 52 економиста и 32 правника. Радикали су на своју листу ставили пољопривредника из Боке, општина Сечањ, Милана Дујковића, али на 63. место, па је тешко поверовати да ће он сести у посланичку клупу, уколико се имају у виду резултати избора из 2016. године, када су радикали освојили 22 мандата. СРС на листи има 28 економиста и правника. Савез војвођанских Мађара има девет пољопривредника, а најбоље позиционирани је на стотом месту, а будући да је реч о странци националне мањине, која је 2016. године освојила четири мандата, па кандидат Ендре Бокша из Бачког Петровог Села сасвим сигурно неће бити посланик. И СВМ има 15 економиста.

Листе СНС-а и СПС-а имају доста професора, инжењера и лекара, али, чини се, да им „мањка” људи „обичних” занимања. За разлику од њих, СРС и СВМ имају и професоре и инжењере и лекаре, али и много „обичних” и занимљивих професија, па се тако на обе листе налази и по неколико домаћица. Радикали, на пример, имају тумача знаковног језика, машинбравара, столара, моделара одеће, месара, фризера, кувара... СВМ на листи има кандидата коме је у занимању наведено „народни посланик”, „директор”, али и металоглодача, возача, стругара, келнера, бравара, фризера, пољочувара...

Занимљива је и старосна структура, па су напредњаци на своју листу ставили велики број младих људи, али и оних, народски речено, у пуној снази. Од 250 кандидата, њих 43 рођено је после 1990. године, 37 у периоду од 1985. до 1990, а 24 од 1980. до 1985. Велики број рођен је седамдесетих година прошлог века. Најмлађи на листи је Никола Лазић, рођен 1999. Најстарији је кандидат ПУПС-а Ђуро Перић (1930).

Није лоша старосна структура ни на листама СРС-а и СВМ-а. Радикали имају 25 кандидата рођених после 1990, 32 после 1980, 58 после 1970, као и велики број рођених шездесетих. На њиховој листи најмлађи су Александар Вуксановић и Ивана Милошевић, рођени 2000, а најстарији је Петар Јојић, рођен 1938. године. СВМ на својој листи има 30 кандидата рођених после 1990. године, 56 после 1980. и 50 после 1970, као и велики број рођених шездесетих година. На њиховој листи најмлађи кандидат је Каталин Абрахам, рођена 2000, а најстарији Јожеф Кадар рођен 1948. године.

Социјалисти, по разним критеријумима, имају заиста најзанимљивију листу. Партија која има министарку задужену за демографију Славицу Ђукић Дејановић, која непрестано прича о наталитету као великом проблему ове земље и представља мере које би требало да допринесу његовом повећању, и још три министра у влади која, као један од приоритета наводи задржавање младих у земљи, саставила је листу, којом је поручила да јој је до младих стало колико до лањског снега. СПС има свега 24 кандидата рођених после 1990. године, 45 после 1980, а 60 после 1970, док је велики број рођених после 1950. Но, није старосна структура тако лоша, колико је лоше распоређена, будући да су најсигурнија пролазна места добили људи у осмој деценији.

Уколико би СПС добио 29 мандата, као на изборима 2016. године, посланици би постали Смиља Тишма (1929), Тома Фила (1941), Милутин Мркоњић (1942). Смиља Тишма заслужује свако поштовање, будући да је као дете преживела бројне логоре, међу којима и Јасеновац, да је остала сироче и одрасла у сиротишту у Београду и помагала у уклањању рушевина разрушене престонице, али то поштовање се указује на неки други начин. Занимљиво је, на пример, да посланички мандат, под поменутим условима, не би добио Неђо Јовановић, који је тек на 49. месту, а био је један од најактивнијих посланика у овом сазиву. Али би зато, мандат обновио Милутин Мркоњић, који је „прећутао” четири претходне године у парламенту.

Шапићеви кандидати у просеку најмлађи

Пето место на гласачком листићу резервисано је за листу „Александар Шапић – Победа за Србију”, будући да је пета предата, а редослед предаје одређује ово место. И лидер Српског патриотског савеза Александар Шапић кандидовао је највише економиста – 37 и правника – 17, мада су заступљена скоро сва занимања. На листи је, додуше само један пољопривредник, Ненад Манић, који је 53. на листи, што значи да највероватније неће имати прилику да седне у посланичку клупу. Шапићева листа је, по старосној структури, од свих пет предатих и најмлађа, па је тако оних рођених после 1990. године – 46, од 1980. до 1990. их је 72, а од 1970. до 1980. их има 57. На листи је и четворо кандидата рођених 2000, а најмлађи кандидат је ученик Алекса Дакић, рођен 2001. године. Најстарији кандидат је Јулка Герасимовски (1936).

Уколико успе да избори парламентарни статус, Шапић ће имати врло искусног посланика, доказаног одличног говорника, Марину Рагуш, која је друга на листи. Рагушева је била посланик СРС-а и остала упамћена по томе што је била једина радикалка, која није кажњена искључењем са осталих 55 радикала. Она је те 2009. користила све време које је било на располагању СРС-у и то врло добро. Такође, није хтела да пређе у посланички клуб „Напред Србијо” са Томиславом Николићем, ни касније у СНС, мада је, по истеку мандата, напустила радикале. На листи је на 10. месту бивши посланик ДСС-а Жељко Томић, као и бивши посланик Нове Србије Срђан Спасојевић, који је на 40. месту.