ЕУ против короне улаже 37 милијарди евра

Званични Брисел повео је јуче битку против вируса корона у сопственим редовима. Наиме, Европска комисија (ЕК) јуче је наложила свом „особљу које није кључно” да од понедељка више не долази на посао у Бриселу, већ да раде од куће. Да током викенда осигура брзинску евакуацију „особља које није кључно” с местом боравка изван Брисела, ЕК је истовремено наложила да се од понедељка затвори и Европска школа, коју су похађала деца запослених у управи уније.

По новом правилнику ЕК, за кључне актере бриселске бирократије, који ће по природи посла и током глобалне епидемије короне морати да се појављују на послу, биће организован сменски рад (у две шихте), преноси портал „Јуроактив”.

Уз ово, председница ЕК Урсула фон дер Лајен, као и Шарл Мишел, председник Европског савета, и Андреј Пленковић, премијер Хрватске, председавајуће чланице ЕУ у овом полугођу, одлучили су да се „до даљег” откажу сви мање важни и не толико хитни састанци у Савету Европе, а где год се може да се европска комуникација „у наредном периоду” обавља видео-линком.

Иначе, од избијања глобалне епидемије, шест особа из састава бриселске администрације тестирано је позитивно на вирус. Према речима Урсуле фон дер Лајен, од 32.000 укупно запослених у ЕК (!), њих 9.000 већ „ради на даљину”.

Комисија је јуче без иједне речи објашњења за читавих 12 милијарди евра подигла свој најављени улог у рвању са економским последицама ковида 19 унутар „Блока 27”. Наиме, колико у уторак, ЕК је обећала – током прве видео-конференције лидера држава ЕУ од избијања короне – да ће мобилисати „најмање 25 милијарди евра” за инвестициони фонд којем ће намена бити сузбијање економских последица пошасти.

Истог дана, Фон дер Лајенова је разговарала са италијанским премијером Ђузепом Контеом око неопходних мера подршке ЕУ држави с рекордним бројем заражених короном на Старом континенту. При том, Италија је држава са укупним спољним јавним дугом од преко 2 билиона евра.

А онда је у четвртак једна реченица Кристин Лагард, председнице Европске централне банке (ЕЦБ), успела да у једном дану обори вредност акција на берзи у Милану за читавих 16,9 одсто. То је, иначе, било највеће дневно посртање индекса миланске берзе од њеног успостављања 1998. године.

„Није задатак Европске централне банке да реагује на поремећаје на тржишту државних хартија од вредности”, изговорила је Лагардова на конференцији за штампу у Франкфурту пред запрепашћеним посматрачима.

Одмах затим, вредност евра у односу на долар пала је на око 1,116 „зелених”, док је регулатор миланске берзе неки минут касније прекинуо трговину акцијама. Наступ Лагардове и одлука ЕЦБ да – за разлику од америчких Федералних резерви и британске Банк ов Ингланд – не спусти базну референтну каматну стопу (и тиме олакша кредитирање посусталог бизниса), већ да изађе са пакетом „бочних мера”, разочарао је берзе. Вредност европских акција пала је у четвртак за читавих десет одсто.

Званични Рим већ у четвртак је јавно оптужио Лагардову да одмаже Италији у тренутку ванредног здравственог стања на Апенинском полуострву. Лагардова се након тога правдала да ће ЕЦБ „учинити колико год може”, али није одустала од става да државе чланице ЕУ морају више финансијски самостално да се ангажују у овој кризи. Управо о тој теми биће речи на најављеном видео-састанку европских министара финансија у понедељак.