Мерчеп на условној слободи

Пуштање из затвора ратног помоћника министра унутрашњих послова Хрватске Томислава Мерчепа увреда је за српске жртве рата, сматра Крста Жарковић, председник Удружења Срба протераних из западне Славоније.

„Оваква одлука Врховног суда Хрватске представља бруталан напад на српску заједницу у Хрватској јер се њоме спречава повратак протераних Срба”, рекао је Жарковић за агенцију Срна.

Врховни суд Хрватске донео је одлуку о условном пуштању из затвора Томислава Мерчепа, који је правоснажно осуђен на седам година затвора у случају Пакрачка Пољана. Суд у свом образложењу наводи да су испуњене законске претпоставке за условни отпуст.

„Иако је затворенику у августу 2019. правоснажно одбијен претходни предлог за условни отпуст, у међувремену је наступила нова околност јер је његово здравствено стање знатно погоршано, тешко је покретан, потребна му је стална нега и помоћ. Затвореник није раније осуђиван, а до сада је издржао три четвртине изречене казне”, наведено је у саопштењу Врховног суда, преноси ХРТ.

Мерчеп ће након изласка из затвора морати редовно да се јавља надлежној полицијској станици. „Прво јављање мора бити у року два дана од изласка на условни отпуст, а даље једном месечно до истека условног отпуста”, пише у решењу суда.

Мерчеп је 2016. године на Жупанијском суду проглашен кривим за ратни злочин против цивилног становништва и кажњен на пет година и шест месеци затвора. Утврђена је његова кривица за смрт 43 цивила које су убиле његове јединице. Врховни суд му је касније повећао казну на седам година затвора.

На суду је доказано да су Мерчепове јединице незаконито ухапсиле 52 особе. Само шест их је преживело третман „мерчеповаца”, а три се воде као нестале. Његове јединице биле су познате по посебној окрутности, а иза њих је остајао крвав траг који се није могао сакрити.

О ужасима које су починили Мерчепови људи први је јавно проговорио Миро Бајрамовић 1997. за тадашњи сплитски „Ферал трибјун”, који је сам потврдио да је одговоран за смрт 86 људи. Он је у својој исповести рекао да су се Мерчепа плашили и Хрвати и Срби.

Казао је да су 1991. у Пакрачкој Пољани затворенике држали у подруму школе, спајали их на струју и палили пламеном из боце плина.

„Знате ли који је најбољи начин да им нанесемо што већу бол како би више признали? Палите затвореника – пламеном из боце плина, и онда га полијете сирћетом, а то радите углавном по гениталијама и очима. Затим, постоји мали индуктор, пољски телефон, па Србина прикључиш на то. Реч је о једносмерној струји, не може га убити, али ствара неугодан осјећај код човека”, причао је одвратне детаље мучења Миро Бајрамовић.

Управо због те стравичне окрутности и злочина, Мерчепа су називали „господаром живота и смрти”, и то од Вуковара преко Загреба па све до Пакрачке Пољане. Образлажући првостепену пресуду Мерчепу 2016, председник судског већа Здравко Мајеровић је рекао:

„Знао је да његови подређени муче, пљачкају и убијају у Пакрачкој Пољани и није подузео никакве мере да их у томе спречи, чиме им је дао прећутно одобрење да то чине.”

Крста Жарковић подсећа на то да је Мерчеп са својом јединицом у потпуности етнички очистио неколико српских села у западној Славонији која се тада нису налазила у зони ратних дејстава: „Ако је ико у правом смислу починио ратне злочине, то је био Мерчеп са својом јединицом на простору Пакрачке Пољане и Мариног Села.”

Да се спрема оваква одлука Врховног суда, могло се наслутити још током председничке кампање у Хрватској. Помиловање Мерчепа није затражио само председник Удружења ветерана домовинског рата Ђуро Дечак, већ и председнички кандидат Мирослав Шкоро. „Он је је болестан и било би хумано ослободити га”, изјавио је Шкоро.