Башта у чаши воде

Сви они који до сада нису имали успеха у гајењу цвећа, јер нису сигурни када би и колико требало заливати биљке, требало би да покушају да овај проблем реше тако што ће их гајити – у води. Одгајање биљака ван земљишта, само у води богатој хранљивим састојцима, познато као хидрокултура, старо је хиљадама година. Практиковали су га још у древној мексичкој цивилизацији, а сматра се и да су чувени вавилонски висећи вртови расли управо у води.

Постоји неколико разлога да изаберете гајење у води уместо класичног начина одгајања биљака. Хидрокултура је чистији начин: нема прљавштине, нити прашине, а просуту воду лако је обрисати. Гајење цвећа у води је здравије и посебно је погодно за особе алергичне на прашину и буђ којих има у земљи, али не и у води. Пошто нема земље, нема ни досадних паразита који живе у њој. Биљка сама узима потребну количину течности, па не морате бринути о заливању. Биљне врсте одгајане у земљи троше много више енергије на формирање корена који ће из тла црпити хранљиве састојке, док су оне које расту у води уроњене у хранљиви раствор, па могу сву енергију да уложе у развијање листова и цветова. Њихов корен остаје мали, па је биљку непотребно пресађивати. Једино ако листови и цветови постану претешки и јави се опасност од превртања, биљка се може преместити у већу посуду.

У боље снабдевеним цвећарама могу се набавити готови системи за хидрокултуру, али их можете направити и сами. Најбоље је да посуда буде стаклена, јер пластика и керамика временом могу почети да испуштају штетне материје. Да би се избегло појављивање алги, посуда би требало да буде од тамног стакла, јер снажна светлост подстиче развијање алги. Како би одржала стабилност, биљци треба обезбедити и подлогу. То може бити и обичан, добро опран шљунак, али се много боље показао синтетички производ познат као перлит.

Биљку коју ћете гајити у хидрокултури можете сами ожилити од резнице, мада искуснији цвећари препоручују да неку од биљака које су расле у земљи само „преселите“ у водени раствор. У том случају биљку би требало извадити из саксије, лагано отрести земљу са њеног корена, а затим га добро испрати водом и одстранити све одумрле делове корена. На дно посуде требало би насути део подлоге, затим спустити биљку и лагано, пазећи да се не оштети корен, сипати остатак шљунка или перлита. Када ниво течности у посуди опадне, потребно је досути воду, као и средство за прихрањивање биљака, које се може набавити у течном стању, али и у облику праха и таблета које се лагано топе.

Хидрокултуром може да се гаји већина собних биљака, а као најзахвалније показале су се фикус, филодендрон, драцена, сансеверија, спатифилум, дифенбахија и разне врсте папрати. Међу популарним собним биљкама које не вреди гајити у води издвајају се афричка љубичица и кактуси.

Д. Д.