Дрина - моћна и чиста

Прича о Дрини је прича о брзој, моћној и чистој реци која настаје од Таре и Пиве и после 346 километара кривудања сусреће се са Савом. По снагама воде, а многи сматрају и по лепоти, Дрина је на првом месту на Балканском полуострву. По бурној историји која се одвијала око ње свакако је најинтересантнија: била је вековни гранични простор између Запада и Истока, дуж ње су у Првом светском рату вођене велике ратне операције између Србије и Аустроугарске.

Још неколико занимљивости: забележено је да је 1896. године достигла највећи водостај - 14 метара изнад нормалног - и поплавила чувену ћуприју код Вишеграда. При том је однела варошицу Љубовију. Вода реке се ледила два пута, 1929. и 1941. године код Бајине Баште. У првој половини прошлог века на Дрини су се окретала кола многих воденица: само у 1931. години од Бајине Баште до Савске Раче било их је 53. Због великог хидроенергетског потенцијала на овој реци могуће је подићи 60 мањих хидроелектрана.

Рафтинг уз трубе

Сплаварење на Дрини има дугу традицију. Још средином 19. века кренули су из Перућца први сплавови „дашчаре” и „гредаре”. Сплавовима се одвлачила дрвна грађа са планине Таре до Саве и даље до Београда. У доњем току Дрине пре стотинак година крстарили су аустроугарски пароброди и долазили до Зворника.

Како је Дрина позната по својим кањонима и вештачким језерима, сплаварење је временом постало туристичка атракција. Кривудави речни ток ушао је и у народно предање изреком „исправљати криву Дрину”, што заправо представља бескорисност неког посла, као прича о Сизифу у грчкој митологији. Али брзи и кривудави речни ток може бити врло користан за туризам овог краја. Рафтинг клуб „Бајинобаштански сплавари” организује добар провод и уживање пловидбом гуменим чамцима на неколико траса од Перућца до Рогачице, уз могућност преноћишта у туристичким објектима дуж обале.

(/slika2)Дрина је не само плаховита већ и дарежљива - па тако боравак на њеним кривудавима обалама ипак није Сизифов посао, већ рај за риболовце и заљубљенике у природу. У прошлости је ова зеленкаста река брзог тока била позната и као Зеленика.

- Традиционална манифестација „Дринска регата” ове године ће се одржати од 17. до 19. јула. Она укључује целодневна дешавања са свирком на плажи, трке чамаца од вештачког језера Перућац до Бајине Баште и вечерње концерте. Прошле године је окупила десетак хиљада посетилаца! Завршног дана организује се регата од Перућца до Рогачице са плутајућим шанком, музичким сплавом са трубачким оркестрима и мноштвом учесника који уз звуке трубе и у веселој атмосфери савлађују дринске таласе и вирове - каже нам Јован Ђурић, директор Спортско-туристичког центра „Бајина Башта”. 

Већ крајем јуна почиње риболов на младицу и липљен. У Дрини су рекордни примерци ове рибе - највећа трофејна младица уловљена 1997. године била је тешка чак 32 килограма и дуга 1,4 метра. Овде је, кажу нам риболовци, уловљен и липљен од 2,6 килограма, што је јединствен случај у свету.

Поново видре

Идилично мало место Перућац налази се на 13 километара узводно од Бајине Баште, прибијено уз падине Таре, и спаја истоимено језеро са Дрином и реком Врело. Језеро је настало преграђивањем реке великом бетонском браном на само два километра изнад насеља. Ово језеро се, у дужини од 52 километра, пружа све до Вишеграда и Андрићеве „на Дрини ћуприје”.

У летњим месецима у Перућцу је као на мору, са мноштвом дешавања на води, ту су и пригодни дечји базени, а за старије вожња моторним чамцима или сандолинама - каже нам директор Ђурић.

(/slika3)Али Дрина није лепа само од Вишеграда до Бајине Баште. У доњем току према Зворнику широка и чиста представља прави рај за риболовце, а у многим приобалним насељима, од села Овчиње до Велике Реке, има доста места за одмор, где најчешће викендом долазе групе из Београда, Новог Сада и других градова.

Иако је најлепше описана у делима Иве Андрића, за ову прилику послужићемо се цитатом Д. Ј. Дерока, који је написао: „Дрина је на дубинама тамнозелена као смарагд, у теснацима тајанствено црна од таме и са сребрнастим одсјајем од оно мало сунца које допире са високог неба; негде, опет, над шљунчаним спрудовима, опална је као седеф”.

Данас је дивља снага Дрине укроћена бранама и језерима. Осим Перућца, ту су још два, Вишеградско и Зворничко. Река је помало изгубила на ћудљивости, али је добила на лепоти. На њеним обалама ничу мотели и етносела, а посетиоци задовољно кажу да однедавно из њених вода поново израњају видре.

-----------------------------------------------------------

Река као година

Недалеко од језера Перућац из масива планине Таре извире река Врело и после свог кратког тока од 356 метара - тачно онолико колико година има дана - утиче у Дрину, стропоштавајући се са висине и прави изузетно леп водопад. Речица Врело је мештанима Перућца, осим бистре планинске воде, даровала и рибњак. На њеном ушћу у Дрину саграђен је ресторан „Врело” са терасом која се налази изнад самог водопада.