​ЕЦБ доштампава 1.000 милијарди евра

Европска централна банка (ЕЦБ) доштампаће 1.000 милијарди евра да заштити евро и европску привреду од све разорнијих последица ширења потенцијално смртоносног вируса корона. Ова одлука, о незабележеном усијавању евро-ковница новца, какво је изостало 2008. године у време избијања највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата, донета је у ноћи између среде и четвртка у Франкфурту, на ванредној седници Управног одбора ЕЦБ. Драматични искорак ЕЦБ у јеку „друштвено-економског корона цунамија” (оцена италијанског премијера Ђузепa Контеа) у њеном садашњем глобалном жаришту – Европи, изнуђен је.

Наиме, овај историјски искорак ЕЦБ уследио је након серије небулозних изјава њених водећих званичника прошле и ове седмице, потоњег урушавања италијанске берзе, најновије одлуке Рима да карантин на Апенинском полуострву продужи и после 3. априла, као и јавног притиска Париза у среду после подне да ЕЦБ „сместа и одлучно” предузме шта год треба да се заустави берзанска „кланица” европских хартија од вредности. „Ванредна времена захтевају ванредне акције”, Кристин Лагард, нова председница ЕЦБ, радикално је променила мишљење у односу на изјаву од прошлог четвртка. Тада је, наиме, једном својом примедбом изазвала највећи пад акција у историји берзе у Милану, иначе иницијалном жаришту вируса корона у Европи.

Иза објаве Лагардове да ће ЕЦБ сада и акционо бранити евро „по сваку цену”, Банка из Франкфурта објавила је Пандемијски ванредни програм куповине обвезница тежак 750 милијарди евра, и то не само до краја 2020, већ „докле год траје ризик од короне”. Са прошлонедељном одлуком ЕЦБ о додатној „корона” куповини обвезница (120 милијарди евра), и текућом месечном акцијом сличне природе (20 милијарди евра), Европска централна банка ће у следећих девет месеци уложити више од хиљаду милијарди евра у куповину акција, најбржим темпом у својој историји, оцењује лондонски „Фајненшел тајмс”. Какве ће последице имати новонајаваљена поплава евра по финансије и инфлацију еврозоне и ЕУ, након кризе, у овом моменту је неизвесно.

Било како било, ЕЦБ је сада изашла на нову црту против невидљивог непријатеља. Изгледа су ипак уродиле плодом оцене европских лидера о „ратном стању” широм Европе изазваном ширењем короне, као и свеже упозорење немачке канцеларке Ангеле Меркел да је најјача економија ЕУ „пред највећим изазовом од Другог светског рата”.

Истовремено, Европска централна банка отворила се и према Грчкој, коју је годинама угњетавала током тамошње разорне дужничке кризе. Наиме, ЕЦБ ће први пут прихватити да пазари и хартије од вредности данас најзадуженије чланице еврозоне. Није ту крај одустајању ЕЦБ од тврдокорне уздржаности према финансијским мукама посусталих чланица. Наиме, ЕЦБ је објавила да ће – ако околности налажу – ревидирати своје „самоуведено” (политичко) ограничење о куповини до највише једне трећине дугова сваке земље чланице.

Берзе – најпре оне у Азији – током претходне ноћи помешаних осећања реаговале су на најновије одлуке ЕЦБ, које су објављене готово истовремено као и нове радикалне мере Вашингтона у борби против последица короне.

Куповина обвезница – ма којег опсега – инвеститорима у овом тренутку не делује као прави лек за неизрачунљиви удар короне на понуду и тражњу свега што је на светском тржишту и последице разломљеног ланца глобалног снабдевања. Инвеститори траже да се вирус некако заустави, преноси агенција Блумберг са Волстрита. Како „убити корону” и скинути јарам „бункера” са доброг дела човечанства, изгледа да је тренутно најважније питање.

Тим поводом огласио се јуче Бил Гејтс, легендарни оснивач „Мајкрософта” и филантроп који блиско сарађује са Светским економским форумом у Давосу у текућој борби за вакцину против вируса корона.

„Ако државе добро обаве посао са тестирањима и карантином, онда би за шест до 10 седмица требало да региструју веома мало нових случајева заразе… Прве вакцине ићи ће здравственим радницима и радницима на критичним пословима. Ако све буде ишло како треба, то би могло да се деси за мање од 18 месеци”, процењује Гејтс.