Саркози „нови непријатељ” Македоније

Специјално за „Политику”
Скопље, 10. јуна – Од средине марта ове године македонски званичници, овдашња јавност и медији интензивно се баве разлозима „отвореног непријатељства” француског председника Николе Саркозија према Македонији. Саркози је 13. марта, на састанку шефова држава ЕУ у Бриселу, изјавио да „Грчка има безрезервну подршку Француске у спору око имена са БЈРМ”, појаснивши да се његова лична подршка Атини темељи и на обавези којом су га Грци задужили издавањем књиге „Саркози из Солуна”.

Француски председник је дато обећање практично демонстрирао у Букурешту, на самиту војне алијансе, пресудивши да Македонија не може постати члан НАТО-а све док са Грчком не разреши спор око имена. Македонски медији су и тада писали да је Саркози био водећи грчки лобиста и да су његовим примером пошли и шефови других европских држава.

Саркози је опет тема дана у Македонији. Његова прошлонедељна посета Грчкој и нове изјаве о подршци Атини у спору око имена разгневиле су македонску јавност и покренуле нову медијску лавину о „новом македонском непријатељу”.

Скопски дневник „Вест” данас на насловној страни започиње опсежан текст о разлозима нескривеног непријатељства француског председника према Македонији. „Изјавом Николе Саркозија у грчком парламенту о почетку новог савеза између Француске и Грчке, Република Македонија де факто добија још једног непријатеља на путу ка Европској унији”, констатује „Вест”.

Скопски дневник затим наглашава да Француска 1. јула преузима улогу председавајућег у ЕУ, а тиме под својом јурисдикцијом и све иницијативе за проширење Уније и нашироко објашњава позадину Саркозијевог непријатељства према Македонији. Позивајући се на неименоване дипломате, „Вест” пише да је, „тако снажна, а на моменте и несхватљива, подршка Грчкој резултат великог посла у вези са куповином односно продајом француског оружја”.

Скопски лист објашњава да је купопродаја француских војних авиона, вредна четири милијарде евра, договорена између грчког министра одбране Евангелоса Мајмаракиса и Саркозија, неколико дана уочи самита НАТО-а у Букурешту. Позивајући се на писање француских медија, скопски дневник наводи да су Грци намеравали да Саркозију поклоне острво, како би га приволели да одобри купопродају авиона.

Према скопском листу, „то су разлози наглог заокрета у политици Француске према Македонији и непримерено отворене подршке Грчкој у спору око имена Македоније”.

Ваља подсетити да је Француска до појаве Саркозија била међу осведоченим пријатељима Македоније и да је званични Париз давао подршку Скопљу у настојању за изналажење прихватљивог компромиса у поменутом спору. Македонски медији потенцирају да је један други „велики Француз”, Робер Бадинтер, трајно задужио македонски народ, пресудивши правично и у користа Македоније при распаду СФРЈ.

Бадинтер је употребио све своје правничко умеће да би међународну јавност убедио да Македонија има право на осамостаљене и државност, без икаквих условљавања од осталих чланица југословенске федерације. Због тога, он је и први странац који је почашћен највишим државним одликовањем републике Македоније.

Позивајући се на Саркозијеве изјаве, македонски званичници и овдашња јавност сматрају да ће Французи, као председавајући ЕУ, максимално подржавати Грчку у науму да издејствује промену уставног имена републике Македоније, те да тиме нема ништа од правичног разрешења поменутог спора.