Редовни порези на ванредан начин

Од 1. јануара ове године, с почетком примене нове Уредбе о паушалном опорезивању, регистровано је 2.080 новооснованих паушалаца, а за њих су значајно поједностављене процедуре и ојачана су сигурност и предвидивост пословања и планирања, рекла је Драгана Марковић, директорка Пореске управе, на недавно одржаном Копаоник бизнис форуму, на панелу који је традиционално сваке године посвећен реформи Пореске управе.

Она је нагласила да је поједностављена процедура обрачуна паушалног опорезивања за око 95.000 паушалаца, омогућено подношење захтева у електронском облику, аутоматско обрачунавање пореза и достављање решења у електронском облику кроз „пореско сандуче”, чиме је смањена потреба доласка у филијале Пореске управе.

Свима који би да крену у предузетничке воде омогућен је калкулатор паушалног пореза, где могу да израчунају колико ће годишње износити висина паушалног пореза и колико ће бити у наредне три године.

– Захваљујући томе, сваки порески обвезник може лакше да предвиди ризике и направи пословне планове – рекла је Марковићева и додала да је комуникација обвезника и Пореске управе приметно ојачала.

Марковићева је подсетила да су пореске пријаве преведене у електронски облик 2018. и да је од почетка примене електронског поношења пријаве њихов укупан број до 31. децембра прошле године достигао 32,3 милиона, а да се током једног месеца просечно поднесе 530.000 пријава.

Навела је и да су омогућене пријаве за сезонске раднике, а 322 послодавца поднела су пријаве за 27.000 радника.

У том смислу обрачунати су порез од 68 милиона динара и доприноси од 190 милиона динара.

– Почели смо да контролишемо власнике који издају стан на дан. Укрштањем података, у само 12 пилот контрола утврдили смо пореске обавезе у износу више од 10 милион динара. Тек планирамо да наставимо ове контроле – рекла је Марковићева, правећи пресек стања од почетка реформе Пореске управе, која траје пет година.

Смањен је број дана повраћаја ПДВ-а за нискоризичне пореске обвезнике. Скраћен је број дана за претежне извознике за четири дана, а за остале пореске обвезнике за 24 дана.

– Иако реформски процеси не иду уз повећање степена наплате, Пореска управа је од 2014. до данас наплатила 36,7 одсто више јавних прихода. У 2019. наплаћено је 8,2 одсто више прихода него у 2018. године – рекла је директорка Пореске управе и најавила да предстоји измена информационе платформе и фискализација. То значи увођење новог фискалног система помоћу ког ће Пореска управа у реалном времену имати податке о броју издатих фискалних рачуна.

Међутим, пореска управа нема довољно запослених и, како је рекла, тешко је доћи до службеника са пореским знањем. Тренутно је 4.343 радника, што је упола мање него пре пет година, а просек старости је 54 године. Алармантан додатни податак је да је више од половине запослених, 53 одсто, старости од 54 до 64 године.

Светислав Костић, професор Правног факултета, сложио се да Пореској управи недостају радници и да је Србији потребно 2.000 новозапослених да би достигла Бугарску, а за чешки стандард око 5.000 нових радника у Пореској управи. Он је запитао да ли је наше друштво свесно значаја те институције, којој буџет није мењан деценију и у коју је потребно уложити новац у образовање и плате запослених.

Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а, истакла је да ниједна реформа не треба да се спроводи само ради саме реформе, већ да се олакша привреди.

– Прошле године је реализована једна од најстаријих препорука Сиве књиге, то јест да се приликом подношења захтева за електронско плаћање пореза више не плаћа такса. То је велики сигнал Пореске управе да жели да чује шта привреда има да каже – рекла је Јовановићева.

Као пример добре реформе она је навела реформу паушалног опорезовања, где нису растерећени само предузетници већ и службеници из Пореске управе, који су годишње издавали и 300.000 решења.

Председник Извршног одбора Рајфајзен банке Зоран Петровић није се сложио да су пореска оптерећења на рад мала и он сматра да је потребно додатно смањење тог намета.

– Пошто смо највише допринели фискалној консолидацији плаћајући порезе, ред је ваљда да од тог доброг резултата имамо и неке бенефите. Министарство финансија је две године благо спуштало намете на рад. Наша су очекивања да то буде боље и више – рекао је Петровић.

Уместо растерећења, решавамо проблем накнада за превоз

Зоран Петровић, председник Извршног одбора Рајфајзен банке, прошле године је подигао температуру на Копаоник бизнис форуму када је говорио о бесмислености обрачуна пореза за трошкове доласка на посао у време када причамо о дигитализацији. Ове године се вратио истој теми и указао да је важно да држава шаље поруке које су јасне.

– Ако држава каже да идемо на дигитализацију, нама из бизниса је важно да немамо проблем са порезима на трошкове за превоз. Прошле године смо имали само мишљење Министарства финансија. После годину дана то смо добили и у закону. Уместо да растерећујемо бизнис, ми решавамо проблем неког саобраћајног предузећа у Београду. Бавимо се проблемом који не могу да реше они који су плаћени да то раде – рекао је Петровић, који се на прошлогодишњем Копаоник бизнис форуму пожалио да мора да купује маркице за превоз за 1.470 запослених и да јури људе да доносе рачуне за гориво, па ако не потроше 3.000 динара, да им обрачунава порез. За то, како је рекао, мора да ангажује раднике који ће се само тиме бавити.