Волонтери – невидљива лица у кризи

У кризним и ванредним околностима, осим државних органа, помоћ волонтерских организација угроженом становништву постала је незаменљива. Како за „Политику” каже др Јасмина Гачић, ванредни професор Факултета безбедности у Београду, ова удружења доприносе подизању свести о потреби јачања спремности и отпорности појединаца и друштва на последице катастрофа и представљају „невидљиво лице” те отпорности.

„Искуства из других земаља, али и из Србије, попут земљотреса у Краљеву 2010. и мајских поплава у Србији 2014. Године, показују да се помоћ волонтерских организација систему цивилне заштите састојала у прикупљању и дистрибуцији хуманитарне помоћи, пружању прве помоћи, раду по кућама и помоћи старима, особама с посебним потребама и посебно осетљивим групама. Ове организације су помагале и у склањању, евакуацији и збрињавању, рашчишћавању и дезинфекцији терена и објеката, ангажовању на ширењу и прикупљању информација, обавештавању становништва и штабова за Војску Србије, обезбеђењу помоћи из иностранства, раду с избеглицама у прихватним центрима и заштити витално важних објеката односно кључне и критичне инфраструктуре”, наводи др Гачић.

Поједине волонтерске организације су и партнери Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, попут Црвеног крста, који има координацију са Сектором посредством заједничког рада у штабовима за ванредне ситуације на свим нивоима.

„Мисија Црвеног крста је да олакша људску патњу и пружа помоћ угроженима у случају ратних сукоба, природних и еколошких или других несрећа, да просвећује грађане у области здравствене и социјалне заштите и да пружа социјалну заштиту и збрињавање”, наводе за „Политику” из ове организације.

Они додају да се волонтери који помажу у кризним ситуацијама посебно обучавају а ангажују се при организацијама Црвеног крста у својим градовима и општинама. Када ти капацитети нису довољни, Црвени крст Србије обезбеђује функционисање међусобне и глобалне солидарности мреже организација.

„Најзначајнији задаци су у области збрињавања, која подразумева да Црвени крст пружа подршку за хитан смештај, најосновније прехрамбене артикле и хигијенска средства, воду за пиће, психосоцијалну подршку, као и рад службе тражења и спајање раздвојених породица”, наводе у Црвеном крсту Србије.

Због пандемије вируса корона, ова организација је ангажовала близу 2.500 волонтера и 600 запослених, а на различите начине је помогла 3.624 појединца у 72 средине у Србији.

Осим што у редовним условима помажу грађанима и страним туристима у више од хиљаду ситуација годишње, спасиоци Горске службе спасавања Србије су се истакли у многим ванредним околностима – од земљотреса у Скопљу у време бивше Југославије, преко НАТО агресије 1999. до поплава у Србији 2014. године. Због тога је држава ову организацију законом уврстила међу чиниоце система смањења ризика од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама. Директор Извршног одбора ГСС-а Владимир Каћурић каже за „Политику” да су чланови ГСС-а пре свега спортисти, па тек онда спасиоци.

„Кад кажемо спортисти, мислим на планинаре, алпинисте, спелеологе, такмичаре и бивше репрезентативце у кајаку на дивљим водама и рафтингу, рониоце и друге разне профиле људи који живе и зарађују од својих основних послова, а спасилачким активностима се баве волонтерски. Упркос томе, врхунски су обучени за спасавање у свим срединама. Ниво њихове спремности се непрекидно проверава, а многи су сертификовани и на међународном нивоу”, истиче Каћурић.

Он сматра да је значај волонтерских организација често потцењен, све док не дође до ванредних ситуација и стања.

„Велике волонтерске организације, које већ имају утврђене системе деловања и оперативне процедуре, увек пруже неочекивано добар одговор на проблем. Оне тада покрећу једну војску људи која је у свакодневици иначе невидљива систему заштите и спасавања и ступају на снагу као ’помоћни орган државе’”, наводи Каћурић.

Међу субјектима од посебног значаја за заштиту и спасавање је и Савез удружења учесника омладинских радних акција Србије (Сорас) који окупља ветеране – бригадире с радних акција и млађе волонтере заинтересоване за оживљавање те праксе. У актуелном ванредном стању, Сорас је организовао активности, пре свега у помоћи старијим и болесним особама. Према речима Драгане Андрић, председнице Управног одбора Сораса, за мање од 24 сата одазвало се више од сто волонтера, међу којима су први били с Космета, али и из других делова Србије, а њихов број се непрестано повећава. Будући да у овим околностима не могу да рачунају на ветеране који су махом старији од 65 година, у Сорасу су се организовали да и њима обезбеде потрепштине.

„Пуно наших удружења је активно у својим локалним заједницама и активирали су се заједно с Црвеним крстом и другим организацијама. Свако удружење које има капацитета треба да се укључи. Волонтирањем се доста помаже држави и јача се свест о хуманости и одговорности”, истиче Драгана Андрић.

И вредност и предност

Позивајући се на истраживања, професорка Јасмина Гачић наводи да је организовање волонтера важан ресурс и инвестиција у будућност, јер су већину добровољаца до сада чиниле младе жене и мушкарци.

„Бити волонтер је вредност коју треба неговати и одржавати, а у исто време и квалитативна предност која помаже да лакше схватимо свет око себе, да уочимо лоше стране које би требало мењати, да активно утичемо на унапређење стања у срединама у којима живимо”, истиче она.