Продаја НИС-а на мишиће

Иако је Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије, раније заступао став да с ратификацијом енергентског споразума са Руском Федерацијом не треба журити, као и да он (споразум) мора да сачека нову владу, после сусрета са руским званичницима, на Економском форуму у Санкт Петербургу, преиначио је своју одлуку. Како је најавио, аранжман ће бити ратификован у парламенту до 15. јула, а за његову примену се неће чекати наредна година, како је првобитно било најављено, већ ће то бити на јесен. Овакав заокрет вицепремијера многи повезују са чињеницом да је државна каса, без приватизационих прихода – утањила. Недавно је иминистар финансија Мирко Цветковић изјавио да би се продајомНафтне индустрије Србије (НИС) смањио мањак у јавним финансијама.

Ово су нам јуче још једном потврдили и у надлежном министарству.

– Није тајна да нам за враћање старе девизне штедње и спољњег дуга недостаје 400 милиона евра. Министар Цветковић је и раније истицао да би нека већа продаја то могла да надомести. Нема сумње да ће продаја 51 одсто НИС-а смањити дефицит ликвидности – кажу у Министарству финансија.

Потпредседник владе Божидар Ђелић, гостујући у „Кажипрсту” Телевизије Б 92, негирао је да је свој став о продаји НИС-а преиначио под политичким притиском, нити га је уплашила чињеница да српским јавним финансијама недостаје баш тих 400 милиона евра. Он уверава да су разлози „средњорочни и много дубљи”.

„Са једне стране, обавезали смо се упреговорима са Европском унијом да ћемо у потпуности либерализовати тржиште нафтних деривата до краја 2010. године. То значи да ће наше рафинерије, Панчево и Нови Сад, бити под оштрицом конкуренције рафинерија у окружењу. Нужно је инвестирати минимум пола милијарде евра да бисмо се, са једне стране, носили с конкуренцијом и да би, са друге стране, наша земља била у позицији да са тренутних 3,3 милиона тона прераде нафте пређе на неких седам милиона тона. Значи, убрзање овог аранжмана није политички или економски притисак, већ интерес Србије да у року од три године буде конкурентна на тржишту нафтних деривата”, рекао је Ђелић.

Ипак, Влада Србије је још 9. маја донела одлуку да се тај споразум упути парламенту на ратификацију и да не чека формирање нове владе. После најновијег преокрета, био он средњорочан или изнуђен, тек да попуни рупе у буџету, договорено је да већ средином овог месеца у НИС-убуде направљена „макета” уговора о стратешком партнерству, а планирано је да предуговор буде потписан до краја јуна.

Међутим, рачуне са Русима могла би да помрси и недавна продаја дела имовине НИС-а, односно његовог удела у хотелу „Хајат”. На седници управног одбора овог јавног предузећа одржаној 2.јуна донета је одлука о продаји удела кинеској компанији „Норт хевен лтд.” по цени од 6,5 милиона евра. Према неким оценама, ово је „грубо угрозило” енергетски споразум, који се осим на приватизацију НИС-а односи и на изградњу магистралног гасовода, као и подземног складишта у Банатском Двору

Према речима Велимира Илића, министра за инфраструктуру, Влада Србије ће у четвртак расправљати о овом проблему „и то мора што пре да се рашчисти”.

– Не може да се потпише споразум са Русима да ће се продати 51 одсто укупне имовине, а да се после она парцијално распродаје. Неко се игра државним интересима – нагласио је Илић, који је потписник енергетског споразума.

Подсећамо да се Влада Србије у члану 9. поменутог споразума обавезала да руској компанији „Гаспром” прода 51 одсто имовине НИС-а којаје у његовом власништву на дан 31. децембра 2007. године. То значи да после тог датума ниједан део имовине НИС-а не сме бити отуђен.

Ипак, у руској амбасади, како смо јуче успели да сазнамо, нису превише забринути због продаје НИС-овог удела у хотелу „Хајат”. Према речима Јевгенија Лукина, економског саветника у амбасади Русије у Београду, то су две потпуно различите ствари.

– Не мислимо да то угрожава наше интересе.Они су заштићени уговором у коме се каже да је предмет продаје 51 одсто онога што се налази у власништву НИС-а на дан 31.децембра 2007. године. То је више питање за правнике и за Министарство енергетикеСрбије – казао је за „Политику” Лукин.

Како смо незванично сазнали у Министарству енергетике, потез управног одбора НИС-а није баш толико безазлен.

– Одлука управног одбораје неважећа док је не потврди скупштина акционара, то јест држава, која је власник овог јавног предузећа. Министарство ће се залагати за поништавање овакве одлуке – речено је „Политици” у овом министарству.

М. Авакумовић - А. Николић

------------------------------------------------------------------

За албанску рафинерију 125 милиона евра

Швајцарска група АУС победила је на тендеру за куповину 85 одсто албанске Нафтне рафинерије АРМО.Понуда за преузимање износила је 125 милиона евра.

Албанска министарка енергетике Ива Тицо изјавила је за Ројтерс да ће ову понуду упутити влади, како би о њој дала своје мишљење.

--------------------------------------------------------------

Руси верују српским гаранцијама

Према писању „Томсон фајненшел њуза”, Александар Медведев, заменик директора „Гаспрома”, истакао је да ће споразум са Србијом о продаји НИС-а ускоро бити ратификован.Према његовим речима, на недавном састанку са српском делегацијом „Гаспром” је добио гаранције да ће договор врло брзо бити и озваничен.

Виталиј Васиљев, извршни директор продаје и маркетинга овог предузећа, истакао је да ће компанија бити у могућности да испоручује 22-23 милијарде кубних метара годишње све до 2020. године.

--------------------------------------------------------------

Како је трошен новац из буџета

Министар трговине Предраг Бубало и министар за инфраструктуру Велимир Илић затражили су јуче информације о трошењу средстава из буџета. Средином прошле године, како је истакао Велимир Илић, претходна влада оставила је на рачуну око три милијарде евра и у тим средствима је био новац од продаје „Мобтела” од око милијарду евра, приходи од продаје Робних кућа „Београд” и продате лиценце трећем мобилном оператеру.Сада је, наводи Илић, остало свега сто милиона евра.

Ове наводе јуче су демантовали у надлежном Министарству финансија.Како нам је речено, министар финансија Мирко Цветковић је у буџету затекао милијарду евра, а не три милијарде евра, а сада је у државној каси остало триста, а не сто милиона евра.