Деца у кућном карантину

Вртићи су затворени, школско звоно је утихнуло а спортски тренинзи су забрањени. Са бабом и дедом се разговара само телефоном... На детињство је, због више силе зване вирус корона, стављен ембарго. За неке боље дане после окончања епидемије одложено је све што је до пре десетак дана чинило живот малишана.

Уместо школских и другара из краја, деца су принуђена да седе у кућама и гледају како родитељи ужурбано мењају телевизијске канале, у потрази за најновијим информацијама о броју оболелих и изменама у раду јавних служби за време ванредног стања. Школски психолог Бранка Тишма наглашава да је за већину деце ово нова и експериментална ситуација у којој родитељи морају да им дају јасна упутства за употребу живота.

– Ово је једна од ситуација када маме и тате имају право да забране одређене ствари само зато што су одрасли и изговоре реченицу: „Зато што ја тако кажем”. Деци су у ванредним околностима потребна јасна и недвосмислена објашњења шта је дозвољено, а шта забрањено, али им се пре свега мора објаснити шта се заправо дешава у свету око њих. Објашњења треба да буду што једноставнија и не смеју да остављају простор за компромис типа‚ могу ли само десет минута у играоницу. Почиње онлајн настава, тако да ће један део дана бити тачно испланиран, а у другом родитељи морају да осмисле заједничке активности. Млађу децу је лакше забавити и мотивисати их да цртају, боје или праве фигурице од пластелина, а старијој деци треба објаснити како да се друже без опасности да ће се заразити вирусом. Чињеница да су један део свог социјалног живота деца и тинејџери пребацили на социјалне мреже погодује овој ситуацији, јер захваљујући „Фејсбуку” и „Инстаграму” они неће имати утисак да се налазе у социјалном карантину, али треба водити рачуна да не проводе превише времена у онлајн свету, како не би развили зависност. Међутим, треба рећи да тинејџери, од којих се очекује да буду бунтовници, у кризним ситуацијама често постају веома конзервативни – они разумеју озбиљност и придржавају се правила више него одрасли –закључује наша саговорница.

У жељи да родитељима објасне како треба да комуницирају са децом о пандемији новог вируса, челници београдске канцеларије Уницефа поставили су на свој сајт јасна и једноставна упутства, а стручна сарадница УН агенције за бригу о деци др Јелена Зајегановић Јаковљевић у разговору за наш лист наглашава:

– Ово је ванредна ситуација у којој морате бити искрени са децом. Она имају право на истините информације о ономе што се догађа у свету, а родитељи имају обавезу да им ту ситуацију преведу на језик њиховог разумевања. Треба користити језик који је прилагођен њиховом узрасту, а разговор са њима почните тако што ћете сазнати колико знају о новом вирусу. Ако је дете премало или није чуло за пандемију, не морате нужно да разговарате о корони, већ подсетите дете на добре хигијенске навике, без уношења нових страхова. И сваког тренутка имајте на уму да деца посматрају ваше реакције на вести из спољњег света – највише ћете им помоћи ако виде да сте смирени и не паничите – објашњава др Јелена Зајегановић Јаковљевић.

Наша саговорница каже да новонастала ситуација подразумева комплетну реорганизацију живота, јер су деца до јуче била у вртићу или школи, а родитељи су се ослањали на помоћ „бака сервиса”. Међутим, образовне установе су се затвориле, а здравствени ауторитети саветују укидање сваког контакта јуниора и сениора, што је за многе родитеље организационо проблематична животна ситуација, јер су остали без потпорних система.

– У овом тренутку немамо одговоре на сва питања и то је оно што ствара панику. Свима нам је потребно да знамо колико ће ова ситуација трајати. Међутим, деци је важно рећи да и за родитеље у новонасталој реалности важе нека правила и забране, како не би имала осећај да се само њихов свет мења из корена. Такође, треба им објаснити да лекари вредно раде на лечењу оболелих, али да свако од нас треба да пружи свој допринос у смиривању ове ситуације и да се њихова улога своди на то да се играју и уче од куће. Уз то, имајте на уму да ће тинејџери претраживањем интернета пронаћи свакакве информације о вирусу, које их могу уплашити – зато маме и тате морају бити глас разума, а не панике – закључује наша саговорница и подсећа да деца воле рутину, због чега се треба придржавати уобичајеног ритма играња, израде домаћих задатака и одласка у кревет.