Јад и беда панчевачких гумара

Панчево – На први поглед, рекло би се да је реч о некаквом пикнику: групе средовечних жена и мушкараца седе и причају, а у казану се крчка пасуљ. Али, затрављено двориште у коме се одиграва „излет” заправо је фабрички круг Гумарске индустрије Панчево (ГИП), на чијој капији је окачен велики транспарент са написом „штрајк”.

Описана слика свакодневно се може видети од 19. маја, када је проглашен генерални штрајк. Од тада, радници узалуд чекају да на разговоре и преговоре дођу директорка или власник фирме. Директорка Зорица Јовановић је, како су обавештени, на боловању, а власник Првослав Добњак се са представницима штрајкачког одбора сусрео само једном, у просторијама Општинског већа самосталног синдиката. У фабрику никада није крочио, а са незадовољним радницима се – дописује.

Председник штрајкачког одбора ГИП-а Миливоје Јовановић нам каже да је рачун предузећа блокиран још од 2004, али се преко „паралелног рачуна”, јер је какве-такве производње било, понешто ипак исплаћивало запосленима. Међутим, од новембра 2007. када је ГИП на аукцији купио Дробњак, ничега, осим накнаде за превоз, није било. Радници кажу да им је криво и што нико из локалне самоуправе није дошао да их посети, мада су свесни да општинске власти у оваквим случајевима немају ингеренције.

– И ја и супруг Илија, радимо овде. Ја имам 25, а он 36 година стажа. Сада немамо ни да платимо изнајмљени стан од 32 квадрата. Ако одемо из предузећа бићемо на улици, ако останемо, следи нам, изгледа, исто – каже за наш лист Видосава Богданов.

Оно што се може видети у погонима ГИП-а још је суморније од прича радника. Прљавштина и застареле машине од којих је мало која исправна, необезбеђене хемикалије са којима се ради, мрачне и запуштене хале, санитарне просторије горе од оних који се могу видети у хорор филмовима. Извесно је да овде не би много помогло улагање од милион и по, на колико је био обавезан власник, али, веле, ни то није инвестирао. Па ипак, тврде Миливоје Јовановић и Славољуб Сибинов, председник самосталног синдиката ГИП-а, до пре месец дана овде су се производили делови за „Заставу”, ИМТ и ИМР. Сада, радници одбијају да наставе да раде у недостојно тешким условима, а без плате. У писменом реаговању на одлуку о ступању у штрајк”, власник, Првослав Дробњак објашњава како ће се утврђивати плате радника, али не гарантује да ће их бити.

Ако је за утеху, од Агенције за приватизацију стигао је налаз да власник ГИП-а није испунио услове из купопродајног уговора. Дат му је рок од 60 дана да то учини, или ће уговор бити раскинут. Радници не знају да ли да се радују. Садашњи власник се није показао као добар домаћин, али нису сигурни да ће им бољитак донети још један крајње неизвестан и дуг поступак продаје.