Вирус сеје десетине милиона отказа

Глобално тржиште рада суочава се данас, у јеку пандемије на тлу 192 државе, с најгором кризом модерног времена, упозоравају Уједињене нације. Привредна кома доброг дела света и оштра принудна ограничења кретања људи (међу њима и запослених) могла би застрашујућом брзином да отера у лумпенпролетаријат између 13 и 35 милиона људи, проценила је агенција УН по имену Међународна организација за рад (ИЛО). Прецизније, без посла би могло да остане између 13 и 24,7 милиона људи. Истовремено, у „сиромаштво уз рад” до краја године могло би да падне између 8,8 и 35 милиона оних који ће дотле успети да остану на радним местима, али с драстично сниженим примањима.

Овај сценарио ипак се може избећи, поручују званичници УН са Женевског језера.

„Ово није глобална здравствена криза. Ово је такође огромна економска и криза тржишта рада, која има велике последице на људе”, истиче Гај Рајдер, генерални директор ИЛО.

„Уколико дође до међународне координације одговора на текућу драму глобалног тржишта рада, каква је уследила током финансијске кризе 2008–2009, последице по раст глобалне незапослености могле би бити знатно мање”, поручује ИЛО.

Тада – у време највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата – без посла и плате остала су 22 милиона људи.

У бици против смртоносног биолошког непријатеља свет очигледно још нема заједнички именитељ око којег би се окупио у заштити не само берзи и бизниса, већ и здравља човечанства угроженог короном, па и радника. У апокалиптичном сценарију ширења вируса (преко 350.000 заражених), најслабије плаћена, оскудно образована, најсиромашнија и сезонска радна снага изгледа да ће се наћи на удару привредно-финансијског „корона цунамија”.

Према проценама ИЛО, отпуштене раднике широм света чека збирни губитак месечних и других прихода у вредности између 860 милијарди и 3,4 билиона америчких долара. Шта ће тај народ да ради са собом када остане без месечних прихода, потпуно је неизвесно. Не чуди стога то што политички и финансијски центри у Европи (актуелном глобалном жаришту пандемије) и Америци (са све већим бројем заражених, поготово у Њујорку, иначе седишту најјаче светске берзе, на Волстриту) апелују једни на друге да се крене не само с баснословним спасавањем берзанског бизниса и водећих фирми, већ и са „хеликоптерским” добацивањем готовине обичном народу. Колико ће, у међувремену, садашњи апели разних нивоа власти широм света деловати на приватне послодавце и кирајџије да „разумеју” новонасталу ситуацију угрожене радничке класе, загонетка је. Више од 40 одсто Американаца нема при руци довољно готовине да би покрило било какав трошак у износу од 400 америчких долара, известио је „Волстрит џорнал”.

С оне стране Атлантика, процене о размерама „корона кланице” на тамошњем тржишту рада баратају „тврђим” бројкама од процена ИЛО за цели свет. Привремено заустављање привредних делатности – од енергетског сектора до сервисне индустрије и ваздухопловних компанија – угрожава 37 милиона радних места у САД, судећи по индексу квалитета послова на тржишту САД, који одмерава конзорцијум четири институције, предвођен Правним факултетом Универзитета Корнел. Из америчких Федералних резерви (Фед – централне банке САД) стижу још суморније прогнозе. Наиме, Џејмс Булард, председник огранка Феда у Сент Луису, упозорава да би незапосленост у Америци у другом кварталу могла да достигне 30 одсто, што је 50 милиона радно активних грађана САД.

Ипак, није се, изгледа, свима смркло. „Амазон” је јуче објавио да отвара конкурс за нова радна места и удвостручује плату за прековремени рад због енормних наруџбина „забрављених” широм света.