Краљица тениса на двору

Више хиљаде Београђана поздравило је јуче на платоу испред Старог двора нову краљицу светског тениса. Машући српским заставама, балонима и транспарентима подршке навијачи Ане Ивановић направили су један од најсрдачнијих дочека који су наши спортисти икада доживели. „Ана, Ана”, орило се са свих страна, а најбоља светска тенисерка поздравила је обожаваоце речима: „Ви сте били ту све време да ме подржите и да ми дате снагу да идем даље”.

Док су са терасе Скупштине града летеле конфете, Ана је високо подигла пехар што је изазвало овације окупљених. Она је навијачима рекла да овај дочек у њеном родном граду не може да се пореди ни са чим на свету.

– Овај тренутак ћу памтити до краја живота. Кад сам у Паризу чула химну „Боже правде” нисам могла да се уздржим да не заплачем, а слично је и сада. Имаћемо још трофеја и дочека овде. Надам се да ћу на Вимблдону поновити велики успех, без обзира на промену подлоге – истакла је Ана, а потом је са балкона „сервирала” десетине лоптица у публику, већину упутивши основцима који су попуњавали прве редове. Срећом, својим силовитим форхендом никога није погодила у главу.

Велики број љубитеља тениса одушевљено је коментарисао игру најбоље играчице на планети, а највише њен меч са Јеленом Јанковић са којом је, кажу, требало да се састане у финалу.

– Било је тешко навијати у тој утакмици, али смо још тада знали да ће победница овог дуела освојити Ролан Гарос. Надамо се да ће и Јелена ускоро претећи Марију Шарапову, па ћемо свима доказати да можемо још више од овога. Нисмо заборавили ни Новака и надамо се да ће се ускоро реванширати Надалу и да ћемо све наше успешне тенисере још дуго дочекивати код овог балкона. Већ се спремамо за Вимблдон и за нови дочек наших звезда – казује група младих Београђана, док аплаудира првој тенисерки планете.

Пре Аниног обраћања љубитељи тениса имали су прилику да на видео-биму посматрају кратак филм о њеној изузетно успешној каријери, као и најзанимљивије тренутке са Ролан Гароса. Контроверзан водитељски наступ имао је глумац Драган Јовановић, док је до Аниног изласка на балкон окупљене забављао „Локо бенд”. После свирке могли су се да се чују различити коментари.

(/slika2)– Сити смо протеста, демонстрација и других скупова на којима смо желели да изразимо било какво незадовољство. Било би боље да она води овај град јер нам је потребно више веселих окупљања, позитивне енергије и прослава међународних успеха наших спортиста и других земљака широм света. Штета што фудбалери ове године неће моћи да нас обрадују и донесу у Србију неку медаљу, или пехар – жале се два старија суграђанина.

Многи Анини обожаваоци слажу се да ће захваљујући њеном тријумфу „бели спорт” у Србији постати још популарнији. Све више клинаца сада тренира тенис и машта о томе да једног дана постану успешни као Ана, Новак, Јелена и Јанко. Због тога су јуче у првим редовима стајали углавном најмлађи љубитељи овог спорта који су, са фломастерима и свескама у рукама, покушавали да се некако пробију до Ане да би добили аутограм. Неки од њих су најбољу тенисерку света поздравили порукама „Ана ми те волимо”, „Ти си наша богиња, сервирај нам пољубац”.

Занимљиво је да јуче у Скупштини града Ану Ивановић није примио нико од званичника који, како објашњавају, због заоштрене политичке ситуације нису желели да на њеном успеху сакупљају политичке поене. 

М. Н. Н.

------------------------------------------------------

Велика жеља први корак ка успеху

Ана Ивановић, победница „Ролан Гароса” и првопласирана на светској ранг-листи, изазвала је незапамћено занимање наше јавности. Док су се на екрану вртели снимци њених врхунских удараца на најфинијој црвеној тениској чоји на свету, дупке пуна велика сала београдског хотела „Зира” с нестрпљењем је ишчекивала да Ивановићева заблиста и измами уздахе и ван терена. Пажњу је мамила и реплика једног од највреднијих трофеја у тениском спорту, мали елегантни пехар који јој остаје у власништву.

– Веома сам узбуђена што сам се после две предивне недеље у Паризу вратила у родни град. Посебно је осећање када могу да поделим радост с нашим људима, а чула сам да сам у Србији минулих дана имала велику подршку. То ми је највеће признање. Захваљујем и новинарима, родитељима, стручном тиму и компанији „Верано моторс”, која је стала уз мене уочи мојих најбољих резултата – казала је Ивановићева.

Утисци с „Ролан Гароса” још су снажни:

(/slika3)– И даље сам негде између јаве и сна. Морам да се уштинем да будем сигурна да не сањам. Осећања су била јака и у финалу, али сам успела да их контролишем. Од помоћи ми је било то што сам већ била финалисткиња у Паризу. Титулу доживљавам као награду за труд после тешких момената у Берлину и Риму уочи „Ролан Гароса”. Тренери су ми помогли да пребродим ту кризу. Разговор с њима ми је помогао да се носим с великим очекивањима и још већим притиском. То се видело у финалу, за разлику од Сафине која то није могла да сакрије. У томе је мој највећи напредак. Сматрам да имам много разлога да будем поносна на себе.

Да није Вимблдона, који почиње 23. јуна, Ивановићева би најрадије на залужени одмор, али овако већ данас креће с кондиционим припремама за турнир који важи за незванично светско првенство у тенису.

– Свесна сам да ћу сада као прва на свету бити још већи изазов противницама па очекујем тешке мечеве већ од првог кола. Признајем да ми то такмичење најмање одговара јер се много времена проводи у ишчекивању да се изађе на терен или због кише или због саобраћајне гужве у Лондону па у меч често уђем изломљена свим тим. Међутим, сада морам да оправдам улогу првог фаворита. Идем корак по корак. Круна на „Ролан Гаросу” ми је велики подстицај за високи домет и на Вимблдону.

Ивановићева је казала да у тренуцима неизмерне радости није бирала начин како да дође до најмилијих на трибинама, а и даље јој је непознато да јој је председник Међународног олимпијског комитета Жак Рог први пружио руку да јој помогне да се пресели у гледалиште. Њега је јуче назвала „један господин”.

Овако је објаснила шта је најважније да се истраје у тенису не би ли се дотакле висине на којима је она сада.

– Децу треба да покреће ентузијазам, а не родитељска жеља да им дете постане велики играч. Наравно, одрицања су велика, мада ја то никада нисам схватала као одрицање, већ као мој избор у животу. Породица је у сваком случају највећи ослонац и главна помоћ да се таленат развије у правом смеру. Надам се да ће за све више најмлађих који се опредељују за тенис да буде и више терена, поготово оних с брзом подлогом, којих нема много. Очекујем да ће се то променити.

Г. Анђелић