Kraljica tenisa na dvoru

Više hiljade Beograđana pozdravilo je juče na platou ispred Starog dvora novu kraljicu svetskog tenisa. Mašući srpskim zastavama, balonima i transparentima podrške navijači Ane Ivanović napravili su jedan od najsrdačnijih dočeka koji su naši sportisti ikada doživeli. „Ana, Ana”, orilo se sa svih strana, a najbolja svetska teniserka pozdravila je obožavaoce rečima: „Vi ste bili tu sve vreme da me podržite i da mi date snagu da idem dalje”.

Dok su sa terase Skupštine grada letele konfete, Ana je visoko podigla pehar što je izazvalo ovacije okupljenih. Ona je navijačima rekla da ovaj doček u njenom rodnom gradu ne može da se poredi ni sa čim na svetu.

– Ovaj trenutak ću pamtiti do kraja života. Kad sam u Parizu čula himnu „Bože pravde” nisam mogla da se uzdržim da ne zaplačem, a slično je i sada. Imaćemo još trofeja i dočeka ovde. Nadam se da ću na Vimbldonu ponoviti veliki uspeh, bez obzira na promenu podloge – istakla je Ana, a potom je sa balkona „servirala” desetine loptica u publiku, većinu uputivši osnovcima koji su popunjavali prve redove. Srećom, svojim silovitim forhendom nikoga nije pogodila u glavu.

Veliki broj ljubitelja tenisa oduševljeno je komentarisao igru najbolje igračice na planeti, a najviše njen meč sa Jelenom Janković sa kojom je, kažu, trebalo da se sastane u finalu.

– Bilo je teško navijati u toj utakmici, ali smo još tada znali da će pobednica ovog duela osvojiti Rolan Garos. Nadamo se da će i Jelena uskoro preteći Mariju Šarapovu, pa ćemo svima dokazati da možemo još više od ovoga. Nismo zaboravili ni Novaka i nadamo se da će se uskoro revanširati Nadalu i da ćemo sve naše uspešne tenisere još dugo dočekivati kod ovog balkona. Već se spremamo za Vimbldon i za novi doček naših zvezda – kazuje grupa mladih Beograđana, dok aplaudira prvoj teniserki planete.

Pre Aninog obraćanja ljubitelji tenisa imali su priliku da na video-bimu posmatraju kratak film o njenoj izuzetno uspešnoj karijeri, kao i najzanimljivije trenutke sa Rolan Garosa. Kontroverzan voditeljski nastup imao je glumac Dragan Jovanović, dok je do Aninog izlaska na balkon okupljene zabavljao „Loko bend”. Posle svirke mogli su se da se čuju različiti komentari.

(/slika2)– Siti smo protesta, demonstracija i drugih skupova na kojima smo želeli da izrazimo bilo kakvo nezadovoljstvo. Bilo bi bolje da ona vodi ovaj grad jer nam je potrebno više veselih okupljanja, pozitivne energije i proslava međunarodnih uspeha naših sportista i drugih zemljaka širom sveta. Šteta što fudbaleri ove godine neće moći da nas obraduju i donesu u Srbiju neku medalju, ili pehar – žale se dva starija sugrađanina.

Mnogi Anini obožavaoci slažu se da će zahvaljujući njenom trijumfu „beli sport” u Srbiji postati još popularniji. Sve više klinaca sada trenira tenis i mašta o tome da jednog dana postanu uspešni kao Ana, Novak, Jelena i Janko. Zbog toga su juče u prvim redovima stajali uglavnom najmlađi ljubitelji ovog sporta koji su, sa flomasterima i sveskama u rukama, pokušavali da se nekako probiju do Ane da bi dobili autogram. Neki od njih su najbolju teniserku sveta pozdravili porukama „Ana mi te volimo”, „Ti si naša boginja, serviraj nam poljubac”.

Zanimljivo je da juče u Skupštini grada Anu Ivanović nije primio niko od zvaničnika koji, kako objašnjavaju, zbog zaoštrene političke situacije nisu želeli da na njenom uspehu sakupljaju političke poene. 

M. N. N.

------------------------------------------------------

Velika želja prvi korak ka uspehu

Ana Ivanović, pobednica „Rolan Garosa” i prvoplasirana na svetskoj rang-listi, izazvala je nezapamćeno zanimanje naše javnosti. Dok su se na ekranu vrteli snimci njenih vrhunskih udaraca na najfinijoj crvenoj teniskoj čoji na svetu, dupke puna velika sala beogradskog hotela „Zira” s nestrpljenjem je iščekivala da Ivanovićeva zablista i izmami uzdahe i van terena. Pažnju je mamila i replika jednog od najvrednijih trofeja u teniskom sportu, mali elegantni pehar koji joj ostaje u vlasništvu.

– Veoma sam uzbuđena što sam se posle dve predivne nedelje u Parizu vratila u rodni grad. Posebno je osećanje kada mogu da podelim radost s našim ljudima, a čula sam da sam u Srbiji minulih dana imala veliku podršku. To mi je najveće priznanje. Zahvaljujem i novinarima, roditeljima, stručnom timu i kompaniji „Verano motors”, koja je stala uz mene uoči mojih najboljih rezultata – kazala je Ivanovićeva.

Utisci s „Rolan Garosa” još su snažni:

(/slika3)– I dalje sam negde između jave i sna. Moram da se uštinem da budem sigurna da ne sanjam. Osećanja su bila jaka i u finalu, ali sam uspela da ih kontrolišem. Od pomoći mi je bilo to što sam već bila finalistkinja u Parizu. Titulu doživljavam kao nagradu za trud posle teških momenata u Berlinu i Rimu uoči „Rolan Garosa”. Treneri su mi pomogli da prebrodim tu krizu. Razgovor s njima mi je pomogao da se nosim s velikim očekivanjima i još većim pritiskom. To se videlo u finalu, za razliku od Safine koja to nije mogla da sakrije. U tome je moj najveći napredak. Smatram da imam mnogo razloga da budem ponosna na sebe.

Da nije Vimbldona, koji počinje 23. juna, Ivanovićeva bi najradije na zaluženi odmor, ali ovako već danas kreće s kondicionim pripremama za turnir koji važi za nezvanično svetsko prvenstvo u tenisu.

– Svesna sam da ću sada kao prva na svetu biti još veći izazov protivnicama pa očekujem teške mečeve već od prvog kola. Priznajem da mi to takmičenje najmanje odgovara jer se mnogo vremena provodi u iščekivanju da se izađe na teren ili zbog kiše ili zbog saobraćajne gužve u Londonu pa u meč često uđem izlomljena svim tim. Međutim, sada moram da opravdam ulogu prvog favorita. Idem korak po korak. Kruna na „Rolan Garosu” mi je veliki podsticaj za visoki domet i na Vimbldonu.

Ivanovićeva je kazala da u trenucima neizmerne radosti nije birala način kako da dođe do najmilijih na tribinama, a i dalje joj je nepoznato da joj je predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Žak Rog prvi pružio ruku da joj pomogne da se preseli u gledalište. Njega je juče nazvala „jedan gospodin”.

Ovako je objasnila šta je najvažnije da se istraje u tenisu ne bi li se dotakle visine na kojima je ona sada.

– Decu treba da pokreće entuzijazam, a ne roditeljska želja da im dete postane veliki igrač. Naravno, odricanja su velika, mada ja to nikada nisam shvatala kao odricanje, već kao moj izbor u životu. Porodica je u svakom slučaju najveći oslonac i glavna pomoć da se talenat razvije u pravom smeru. Nadam se da će za sve više najmlađih koji se opredeljuju za tenis da bude i više terena, pogotovo onih s brzom podlogom, kojih nema mnogo. Očekujem da će se to promeniti.

G. Anđelić