Корона – свет неће бити исти

Вирус корона – то се све више исказује – није само медицински и здравствени проблем, већ и друштвени, политички, културолошки и сваки други. Већ деценијама се пише о ванземаљцима, марсовцима и летећим тањирима, али њих нико није стварно видео. Али се воде земаљски ратови, моћне државе се непрекидно хвале новим нуклеарним оружјима и суперсоничним ракетама. Против кога? Против људи на овој малој планети. Свакодневно то слушамо.

Све то сада пада у засенак, појавио се стари непријатељ вирус, али у новом издању и са глобалном димензијом, па то личи на инвазију и напад неких невидљивих ванземаљаца. Они су такорећи преко ноћи напали скоро све земље света, неприпремљене за ову врсту инвазије. Затекли их на спавању и хвалисању како могу брзо да униште своје непријатеље, који и за себе мисле исто тако. А то су све људи.

Сасвим је сигурно да после ове пошасти, која ће однети многе животе, свет неће бити исти. Кад прође овај рат који се назива епидемијом и пандемијом, правиће се биланси и отвориће се многа питања која су пред човечанством и људском заједницом била замрзнута и стајала као проблеми које нико није покушавао да истински решава. И то како унутар појединих земаља, тако и у међународним односима. Сада су војни ефективи, полиције, државници и пре свега медицинари – лекари и медицинске сестре – пред великим изазовима. Они су из позадине избили у прве редове фронта, излажући се и сами највећим опасностима.

Како неко рече, свакако ће се променити однос елита и грађана, преиспитати начин управљања државама и привредом, културом и другим областима. Сасвим је реално да се преиспитају структуре које брину о људском друштву и направе разна престројавања и измене. Уз мало стида и покајања. Догађаји су очигледно превазишли постојећу организацију друштва у целини и то ће учинити да падну у преиспитивање, у засенак нека решења и системи. Да се на нов начин сагледају људске потребе и начини њиховог решавања.

У свему ће велики удео имати информатика и електронска комуникација, које су већ учиниле да се другачије сагледају људски рад и живот у многим областима, као што су школство, администрирање, организација државе и здравствених служби, едукација грађана у целини. Посебно ће морати да се сагледају место и улога, као и начин васпитања младих, који су у јуришу на небо старијих били сатанизовани и потцењени. Али и старије популације, која у модерним временима, посебно у развијеним земљама, постаје све бројнији и захтевнији део друштва

(Примера ради, млади којима се замера претерана лежерност и употреба компјутера и телефона, као и забаве у кафићима и сплавовима, показаше пред овим догађајима ново лице – много боље и хуманије него што смо примећивали и очекивали: они се масовно јављају да помогну старијима у својим срединама, не само у својим породицама.)

Поред тога што ће се трезвенијим очима гледати на улогу органа који су носиоци борбе против ове пошасти и можда неких сличних будућих, а то су – као што рекосмо – у првом реду држава, војска, органи реда и саобраћаја, трговци, а изнад свега лекари и медицинске сестре, неки од њих неоправдано запостављени у материјалном и друштвеном положају и статусу. Ако положе овај испит, а хоће, уз велике напоре и жртве, све ове структуре наћи ће се пред захтевима да се преструктуирају и реорганизују на флексибилнији начин. Државе и њихови често бахати чиновници треба да спусте рогове и да служе народу, а не обрнуто.

Инвазија короне показала је да људска заједница, па и наука, нису у стању да предвиде све оно што може да задеси свет, данас, сутра и у будућности. Коначно, зар нисмо сведоци колико дуго се говори и упозорава од стране науке и стручњака да загађење људске атмосфере и разне пошасти којима су склони људи треба другачије сагледати и решавати?

Ту су и велике социјалне разлике – енормно богаћење појединаца, којима су системи омогућили да буду милијардери, а на другој страни огромне масе људи са неизвесним радним статусом и материјалним нивоом. Социјална питања свакако ће избити у први план. Надајмо се да ће државници другачије гледати и на односе са суседима и другим земљама и народима, да неће више сматрати да су вечни и непобедиви. И да се могу тако олако поигравати судбинама својих народа и држава, звецкати оружјем и непрекидно држати стање оружаног мира, који може лако да прерасте у велике пожаре, које би планета тешко издржала.

Наша невелика земља Србија храбро се ухватила укоштац с ковидом 19 – од председника државе до оних који брину о хигијени и реду на улицама и трговима. Аплаузи захвалности с прозора и тераса у нашим градовима су позитиван сигнал о самосвести грађана да препознају опасности и пруже подршку онима који се за њих боре, уз ризике и велики напор.

Да закључимо, појава ове глобалне опасности и напада на човечанство учиниће да се многе ствари у људској заједници и на нашој планети сагледају кроз другу оптику и да им се приђе на реалнији и хуманији начин.

Публициста и књижевник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа