Ко је најслабија карика

Месец дана након избора поновила се прича кроз коју је Србија прошла пре тачно годину дана – имамо странку са слабим резултатом, али највећим коалиционим потенцијалом и партију са убедљиво највећим бројем гласова која не може сама да формира владу. После јануарских избора 2007. године, Демократска странка Србије била је подједнако прихватљива као партнер у влади и Српској радикалној странци и Демократској странци. Годину дана касније, ову улогу добила је Социјалистичка партија Србије о коју се отимају радикали и „народњаци” с једне, и демократе с друге стране.

Сличност је и у томе што и тада као и сада имамо партију која себе сматра победником избора, али јој изборна математика не дозвољава да самостално формира владу. У тој позицији 2007. године се налазила СРС, а сада је на њеном месту ДС.

Након саопштавања првих, незваничних резултата избора, лидер ДС-а и председник Србије Борис Тадић, упозорио је „странке које су изгубиле на изборима да се не играју вољом грађана и покушају да формирају владу која би Србију вратила у деведесете године. „Нећу дозволити ту владу и спречићу је демократским путем”, поручио је Тадић.

Те ноћи Тадић је рекао да почиње одмах да ради „јер је потребно што пре формирати владу”. Сличне поруке послали су Томислав Николић и Војислав Коштуница, који су рекли да ће одмах почети са преговорима за формирање владе. Пошто је СПС освојио двадесет посланичких мандата било је јасно на кога и једни и други циљају када говоре о преговорима.

Још у изборној ноћи Ивица Дачић је рекао да ће се држати предизборног обећања те да ће преговоре почети са „националним блоком”, односно радикалима и „народњачком” коалицијом.

Иако су у СПС-у тврдили да се о новој влади разговара само са СРС-ом и народњацима, из ДС-а су упорно понављали да и они разговарају са социјалистима – додуше незванично.

Уз спорни ССП, од самог почетка преговора са радикалима и народњацима „социјалистичка коалиција” је инсистирала да се и социјална правда уврсти у принципе на којима ће бити формирана нова влада, а тражене су и гаранције да ће бити обезбеђена средства из којих ће се реализовати њихови захтеви. Међу њима је био и онај на коме инсистира ПУПС, да се пензије повећају тако да буду 70 одсто од просечне плате. Врло брзо и из проевропског блока им је стигао одговор да је тако нешто немогуће. Лидер Г 17 плус Млађан Динкић је гостујући у „Утиску недеље” објаснио да је тај захтев нереалан јер ниједна влада не може да обезбеди толики новац.

Половином маја, радикали, народњаци и социјалисти су постигли Споразум о основним принципима за формирање националне владе. Према тексту Споразума, било је договорено да се у нову владу позове и Бошњачка листа, као и ванстраначке личности које „заступају националну политику очувања државних интереса”.У том документу је стајало и да ће бити настављени разговори о утврђивању коалиционог споразума за конституисање парламентарне већине у новом сазиву Скупштине Србије.

Тада се чинило да је сасвим извесно Србија добила нову владу, а новине су тих дана писале да се у националном блоку увелико деле ресори. Томислав Николић је изјавио да је питао Дачића с ким ће у владу и додао да је добио „потпуно задовољавајући одговор”.

Међутим, на консултацијама које су 22. маја са Тадићем имали представници парламентарних странака испоставило се да већину имају и ДС и радикали и народњаци. Тако су тврдили и једни и други. Једини који се нису изјашњавали били су социјалисти, а Тадић је саопштио да нико нема већину у парламенту. Уместо „математичке већине” у парламенту, за коју је рекао да није довољна, Тадић и његове страначке колеге почели су да се позивају на „народну вољу” која се, по њиховом тумачењу, на изборима већински изјаснила за европски пут.

После упорног инсистирања ДС-а да се изјасне о поништавању ССП-а, из ДСС је стигао и одговор. Портпарол ове странке Андреја Младеновић потврдио је да странка остаје при свом предизборном обећању. То је био повод да Драган Марковић Палма одлучи да коалиционим партнерима, СПС-у и ПУПС-у, предложи прекид разговора са Коштуницом и Николићем и почетак преговора са Тадићем.

Према Марковићевим речима, он је питање Споразума поставио током разговора са Коштуницом и Велимиром Илићем и тада му је, како је изјавио, КоштуницарекаодапоништавањаССП-а неће бити. Међутим, након Младеновићеве изјаве ситуација се променила. ЗаЈСтакавставДССнијеприхватљив, тимпре, какојерекао Марковић, штоКосовоимачимедасебрани, атојечлан 115 ССП-аукомејаснопишедаћеРезолуција 1244 битипоштована.

О томе како теку преговори и која ће влада бити формирана били су заинтересовани и многи из света. У овај посао, судећи према изјавама, најактивније се укључио и амерички амбасадор у Београду, Камерон Мантер који је у више наврата изјављивао да је сигуран да ће бити формирана проевропска влада.

Након што су 28. маја социјалисти, радикали и народњаци закључили коалициони споразум за Београд поново се чинило да је национални блок за корак ближе од демократа уласку у владу. Међутим, у ДС-у су и даље тврдили да ни то не мора ништа да значи. Демократе, али и њихови противници саопштили су да да неће прихватити да социјалисти на градском и републичком нивоу имају различите партнере. Да би оставио довољно времена да се „карте поново промешају” в.д. градоначелника Зоран Алимпић, иначе функционер ДС-а, заказао је конститутивну седницу Скупштине града за 14.јул.

Преговори свих са свима су настављени, али се чинило да губе на интензитету. У ДСС-у су то образлагали чињеницом да СПС чека њихову правну анализу ССП-а и одговор на питање како ће се обезбедити средства за спровођење социјалног програма. Када су прошле недеље обелоданили ту анализу у којој се тврди да је ССП правно ништав, Марковић је од коалиционих партнера затражио дефинитиван прекид разговора са радикалима и народњацима. Он је поручио да ће бити формирана влада са ДС-ом или ће бити нових избора. Уз све то Марковић је поручио и да не жели да му премијер буде Коштуница.

Овакви тонови натерали су Коштуницу и Николића да од СПС-а тражи да се коначно изјасне с ким ће у владу и да прекину агонију. Уз све то, у више наврата током прошле недеље Велимир Илић позвао је представнике проевропске листе да престану да га врбују да напусти Коштуницу.

Можда је прави показатељ куда се овај „предизборни брод” креће седница Главног одбора ДС-а одржана прошле суботе на којој је Тадић затражио подршку за формирање владе са социјалистима како би, како је рекао, „наставили преговоре које нисмо ни започели”, потврђујући тако све оно о чему се протеклих месец дана само нагађало да социјалисти ипак нису све карте бацили само на Коштуницу и Николића.

Јелена Церовина

------------------------------------------------------

Ко је изневерен, а ко је већина

И док су и ДС и ДСС имали само речи хвале за социјалисте, међусобно се нису штедели. Тако је Тадић недељу дана после избора изразио уверење да се многи чланови и симпатизери ДСС-а сада осећају изневереним. „Знам многе људе из те партије, некада смо сви заједно били у ДС-у. Знам да се осећају врло непријатно док се њихов лидер договара о влади са Војиславом Шешељем.”

Коштуница је одговарао да је „сасвим извесно да легитимну владу и легитимну демократску већину може да чини само 126 посланика” те да су „у демократији до сада 102 мандата била мања од 126 мандата” и упозорио је да свако ко покуша да пронађе оправдање да мањину учини већином руши темеље саме демократије.