Објекти „Медигрупа” и четири хотела на располагању држави

Оболели од вируса корона, као и они који сумњају да су заражени, могли би да буду збрињавани у приватној здравственој установи „Медигруп” и у четири хотела у различитим деловима Србије. Наиме, Влада Србије је, на седници од 24. марта, усвојила Закључак којим је прихватила предлог одређених предузетника да користе објекте и особље здравственог система „Медигруп”, као и хотела „Мона плаза” на Дорћолу, „Тулип ин Путник” на Новом Београду, „Шератон” у Новом Саду и „Наис” у Нишу.

 У одлуци владе наведено је да реч о мери „проширења капацитета за смештај лица за која се сумња да су заражена вирусом САРС-ков 2, односно оних којима је дијагностикован ковид 19”. Побројани објекти ће, како је наведено, бити коришћени без накнаде, а наложено је Министарству здравља и Генералном секретаријату владе да уговоре време, обим и начин коришћења објеката, простора, опреме, кадрова и услуга. Међутим, како незванично сазнајемо, још није прецизно утврђено за шта ће конкретно бити коришћени побројани објекти.

У „Медигрупу” су потврдили да ће се придружити борби против вируса ковид 19. За наш лист су рекли да ће смернице за конкретне кораке бити накнадно одређене и да очекују налоге Министарства  здравља.

„Сматрамо да је укључивање нашег система у стратешки важну активност од државног значаја, показатељ вредности рада свих запослених, а нарочито медицинског особља ’Медигрупа’, њихове посвећености и експертизе”, навели су у писаним одговорима на наша питања уз напомену да су сигурни да ће дати битан допринос у борби против ове епидемије.

Томислав Момировић, власник хотела „Мона плаза”, потврдио је за наш лист да је све своје објекте ставио на располагање држави.

„У које ће сврхе поменути хотел на Дорћолу бити коришћен одлучиће надлежни, ја то заиста не знам”, кратко је прокоментарисао Момировић.

Иначе, реч је о објекту који има 170 соба и апартмана.

Као што је познато, данима се полемише о збрињавању лакших болесника заражених ковидом 19 у објекте ван здравственог система.  За сада је сигурно да ће болесници који немају теже симптоме болести, по савету кинеских стручњака, бити смештани на Београдском сајму где је постављено неколико хиљада лежајева.

Иако је део јавности негодовао због скромних услова у сајамским халама, смештај заражених пацијената у хотеле, тешко је изводљив сценарио. Наиме, материјали који се користе унутар хотела најчешће погодују ширењу заразе, а  унутрашњост је осмишљена како би госту био пружен максималан комфор, што наравно није примарни циљ болничких објеката. Осим тога, у хотелске лифтове не могу да стану болнички кревети, а хотелско особље, које је такође на располагању држави, није обучено за рад у оваквим условима.

О томе је пре два дана говорио и председник Србије Александар Вучић наводећи да су многи политичари и министри, највише из СНС-а, тражили да лакши болесници буду смештани у хотеле, али је нагласио да није суштина да оболели имају највећи комфор, већ, како је рекао, да сачувамо животе.

О хотелу „Наис”

Ниш – Некадашњи мотел „Наис”, на ауто-путу Ниш–Београд, један је од хотелских објеката који је планиран за карантин оболелих од вируса корона. „Наис” је из темеља реконструисан и садржаји попут смештајних и угоститељских капацитета категорисани су према светским критеријумима  хотела са четири звездице. У комплексу у којем је хотел централни објекат су два велика ресторана са око 500 места, банкет простор за 600 званица, а у смештајном делу је 250 лежаја у апартманима и собама.
Т. Т.

Чекају се процедуре

У Министарству здравља кажу да се још не знају тачне процедуре у вези са смештањем људи у хотелима и приватној здравственој установи Медигруп.

У наредним данима ће вероватно бити обелодањено ко ће бринути о пацијентима који ће се смештати у масовну изолацију или у карантине. Држава је одлучила да услед ове ванредне ситуације посао добију млади лекари који су на волонтерским специјализацијама. Да ли ће још неко са бироа незапослених добити радну књижицу, за сада није познато.

Према незваничним подацима, у Србији је запослено око 118.000 људи у здравству, од којих су око 23.000 немедицински радници, а око 2.500 здравствени сарадници попут дефектолога, психолога, социјалних радника. Будући је највећи терет у овој епидемији стављен на плећа здравствених радника, држава је одлучила да им повећа плату за 10 одсто, почев од априла, што се односи овај пут и на медицинаре који су запослени у војном здравству.

Д. Д. К.