Нетанијаху опет опстао на власти

Годину дана дуга политичка криза у Израелу на путу је да буде решена захваљујући лидеру опозиције, који више није спреман да се носи с агресивним понашањем премијера у временима кризе око вируса коронa.

Бени Ганц, вођа опозиционе Плаво-беле коалиције, неочекивано је пристао да буде председник Кнесета, што је део договора са Бенјамином Нетанијахуом да се формира ванредна влада која ће да се носи с пандемијом која је досад заразила близу 2.700 људи и однела осам живота.

Нетанијаху, лидер десничарског Ликуда, позвао је током ТВ интервјуа прошле недеље на формирање трогодишње „ванредне” владе јединства са ривалима с центра левице. Он би, према споразуму који чека потписивање, и даље био премијер. Ганц би га на том месту заменио за 18 месеци, а у међувремену треба да буде премијеров „број два”.

Договор предвиђа да два блока имају исти број чланова кабинета и да Ганцове присталице добију важна места, укључујући Министарство правде.

Ганц се током три изборне кампање за мање од годину дана држао става да нема договора с премијером који треба да изађе пред суд, али сада се предомислио, па је за председника парламента изабран гласовима Ликуда и ултраортодоксних странака религиозне деснице – истих који су га све време критиковали и отворено вређали.

Како је Ганц, популарни бивши начелник генералштаба, погазио речи које је користио током последњих 14 месеци кампање: да неће седети заједно с човеком који је оптужен за корупцију, превару и кршење јавног поверења?

Једино објашњење јесте да жели да допринесе политичкој стабилизацији у временима акутне опасности од пандемије. „Ово нису нормална времена, и она траже несвакидашње одлуке”, поручио је Ганц у првом обраћању посланицима.

Нетанијаху је технички премијер још од децембра 2018, а после избора априла и септембра 2019. и марта ове године ниједан од два ривалска блока није успео да окупи минималну већину од 61 посланика и формира владајућу коалицију.

Ганц је прошле недеље добио мандат за састав владе, није успео, па је пристао на рокаду с Ликудовим председником Кнесета у замену за сагласност да Нетанијаху формира нов кабинет и себи обезбеди пети мандат у ситуацији ванредног стања у земљи заведеног због вируса корона.

Премијер је кризу искористио да затвори судове, укључујући и онај на којем је требало да се појави 17. марта. Наложио је служби унутрашње безбедности да тајно прати грађане преко мобилних телефона и покушао да онеспособи Кнесет.

Док се Нетанијаху сваке вечери обраћао јавности, правни експери кажу да су такве мере – правдане заштитом јавног здравља – узурпација власти незабележена у историји земље, укључујући и ратна времана.

„Не прихватати правила демократске игре је веома негативан развој”, сматра Мордехај Кремницер, професор уставног права на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. „То је покушај да се остане на власти док год је могуће.”

„Ово није флагрантни државни удар, али је веома близу”, каже Алон Пинкас, саветник бившег премијера Ехуда Барака. Реч је о „јасном угрожавању израелске демократије”, сматра Елиаким Рубинштајн, бивши судија Врховног суда. „Ово нису добра времена, како због вируса корона, тако ни због готово незамисливе уставне кризе.”

Упркос свему, чини се да је Нетанијаху добро проценио време за своју политичку операцију и вирус корина искористио као савезника. „Демократија и владавина права су на другом месту људима који се плаше стварне и незабележене глобалне кризе”, констатује Дан Меридор, бивши Ликудов министар правде.