Из Русије с љубављу

Русија угрожава неприкосновену улогу НАТО-а у Европи, па и шире. Нису у питању намере да се опстанак западног савеза омете војним средствима. Напротив, реч је о руци пријатељства пруженој у тренутку кад се свет суочава са заједничким противником, пандемијом вируса корона. У новонасталим околностима евроазијски џин прибегава америчком изуму, такозваној мекој сили.

Како за „Европску правду” пише Викторија Вдовченко, протекле дане је обележило масовно слетање руских војних авиона, препуних медицинске помоћи и стручњака вирусолога, на аеродроме у Италији. На трупу сваке од летелица јасно је исписано: „Из Русије с љубављу”. Баш као у филму о најпознатијем тајном агенту британске обавештајне службе – Џејмсу Бонду. Тиме је ова хуманитарна мисија постала и симбол специјалне операције Министарства одбране Руске Федерације с циљем да се државе Европске уније одобровоље и коначно укину санкције наметнуте због Украјине.

За сличне ситуације у Русији је задужено Министарство за ванредне ситуације. Ипак, Москва је у Италију упутила војне транспортере Ил-76, који су, уместо ближом, североисточном путањом, у Италију пристигли дужом, средоземном маршрутом, избегавајући евентуалну несагласност за прелет од стране појединих земаља на северу континента. Укратко, иако организована у сагласности с италијанским властима, ово је била – војна операција.

Након јасног оклевања западних држава да прискоче у невољи својим угроженим савезницима, акција Русије не само да је показала спремност Москве на сарадњу, него и немоћ оних који у Бриселу и Вашингтону воле да „ударе шаком о сто” не би ли се тој сарадњи супротставили.

Може ли било која епидемија да се упореди с несрећом коју изазива рат светских размера? Свакако не. Нема разарања, број жртава је далеко мањи, не рађа се мржња међу народима, нема последице војних дејстава... Ипак, пошаст звана вирус корона имаће и те како озбиљне последице по човечанство. Утицаји глобалних моћника почињу поново да се преплићу, мењају смер и нашу планету уводе у нову, за сада непознату будућност.

После Првог светског рата САД су преузеле водећу улогу у свету, иако је њихово учешће у великој кланици, у поређењу с европским државама, било маргинално. Ипак, тадашњи амерички председник Вудро Вилсон имао је јаке адуте: економија земље коју је водио није била разорена, војна моћ није била начета. То му је и дало прилику да у својих чувених „Четрнаест тачака” из јануара 1918. као „судија помиритељ” одлучује како ће изгледати будућност многих држава: од њихових граница до политичких система у којима ће живети.

Слично се поновило после Другог светског рата. Опет су САД, овог пута кроз „Маршалов план” обнове, одлучивале како ће изгледати свет. Тачније, онај део који није потпао под утицај Совјетског Савеза. Али данас, пред налетом болести, много тога више не иде Америци у корист. Европске земље схватиле су да политика коју желе да воде није она која им је наметнута с друге стране Атлантика. Њихова намера да крену својим путем поклопила се с немоћи САД да и даље држе свет под својом контролом. Хибридне творевине попут Европске уније и НАТО-а нису више способне да квалитетно функционишу. Тачније, у складу с америчким интересима.

Најновији извештаји, по којима су САД постале једно од највећих жаришта опаког вируса, поклопили су се с проценама да би најмоћнија земља Запада ускоро могла да се суочи с истинском економском кризом и рекордном незапосленошћу. Већом чак и од оне из доба Велике депресије (1928–1939), када је чак 25 одсто Американаца остало без посла, док су онима који су имали шта да раде плате драстично умањене.

Уколико се овакве прогнозе остваре, Доналд Трамп неће попут својих претходника бити у прилици да „игра” на јаку економију. А председнички избори су све ближи.