Дијаспора организује помоћ Србији

Драги моји земљаци, не само ви у Србији, највише ви који као и ја сада седите у вашим топлим домовима широм света. Вама се обраћам.  Знам да су ваше мисли исто као и моје сада у Србији, да бринете како је код куће, јер где год да живимо наш дом је тамо где нам је срце. У Србији.

Србија је у рату. Губе се животи. Непријатељ је невидљив. Ја не могу да седим скршених руку, али и ако нисам физички у Србији, нешто морам да урадим. Члан сам Економског савета Скупштине Дијаспоре, одакле се, као и друге моје колеге, трудим да доведем инвестиције у Србију и помогнем на било који начин. Решио сам да помогнем.

Донео сам одлуку да дам донацију. Донираћу 10.000 долара Србији како би земља могла да настави да набавља респираторе, медицинску опрему, плате за медицинске раднике, да се помогне најугроженијим ...

Не могу да дозволим себи да једног дана, када све ово прође, сагињем главу пред својом децом и унуцима, јер нисам дао свој допринос овој тешкој борби у којој могу и морам бити део армије која се бори за спас нашег народа. Сада је тренутак да се види ко је ко. Није важно колико ће ко дати новца. Важно је да сви учествујемо. Да смо сложни. Није ово рат у коме се носе пушке и где вас позивам да гинемо. Ово је рат у коме идемо да спасавамо животе. Ако ваша и моја донација спасе један живот у Србији, да ли сте свесни шта смо постигли? Већина нас у Србији има родитеље, фамилију... За њих се сада боре држава, доктори, медицинске сестре, полиција, ватрогасци, волонтери...

Многи од нас су планирали годишњи одмор. Знамо добро колико тако нешто кошта нас који живимо у западним земљама. Потрошимо и по неколико хиљада долара за седмицу седења поред базена и ленчарења, а када се вратимо кући, после неколико дана, као и да нисмо били на одмору. Онда често жалимо за потрошеним новцем. Ако сада тај новац  дамо за помоћ и спасимо један живот у Србији и наши животи ће имати нови смисао. Већ месец дана седите у кући. Већ месец дана нисте трошили новац на непотребне ствари. Колико пута сте само потрошили новац на ствари које вам нису ни требале. Куповали сте само да би се осећали лепше, а то траје тако кратко. Сада сте уштедели новац,  јер нисте одлазили у тржне центре који су затворени због ове ситуације. Тако сам се и ја одрекао годишњег одмора, планираних радова око куће... зарад нечег много вреднијег. Сада је време да урадимо нешто величанствено. Будимо поносни на себе. Наши потомци ће бити поносни на нас. Препустимо се нашим срцима и душама,  нека вас они воде.

Држава Србија не треба да тражи помоћ од нас. И није. И поштујем такав став. Сасвим је природно да се у тешким временима, као што је сад ово, очекује од свих нас да помогнемо, ма колико далеко живели од домовине. Е баш зато, разлог више да ми сви устанемо и помогнемо. И не само ми из дијаспоре, већ и сви који могу и из Србије. У том правцу сам се обратио Кризном штабу Председника Републике и дао предлог да се отвори посебан рачун на који се наша помоћ може уплаћивати. Рачун је отворен и сва упутства за уплату су на сајту Министарства финансија: https://www.mfin.gov.rs/aktivnosti/uplata-donacija-za-pomoc-u-borbi-protiv-covid-19/

Замолите ваше послодавце, странце комшије да учествују у овој акцији,  пренесите ову реч до свих ваших пријатеља. Ако свако од нас заинтерсује само две особе да помогну, то су хиљаде људи који ће својим доприносом спасити животе у Србији. Хајдемо сви заједно. Можемо ми то.

Председник и влада раде даноноћно. Здравствени радници свакодневно ризикују своје здравље и животе. Волонтера који помажу старима је све више. Донације се уплаћују. Србија је на ногама. Будимо уз њих. Будимо део тима који спасава животе.

За Србију

Марио Мијатовић

Скупштина Дијаспоре (Канада)

Члан Економског Савета

Торонто