Стојан Жупљанин ухапшен у Панчеву

Стојан Жупљанин (57), један од четворице преосталих хашких оптуженика, ухапшен је јуче око 12.30 у Панчеву и спроведен је истражном судији Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду, где је, током поподнева, обављено саслушање. До закључења овог издања „Политике” није се знало када ће Жупљанин бити изручен Хашком трибуналу.

Жупљанин је у зграду Специјалног суда доведен нешто после 13 часова. 

Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине и координатор Акционог тима за завршетак сарадње са Трибуналом у Хагу, навео је да је хапшење протекло у најбољем реду и да су Стојана Жупљанина ухапсиле специјализоване екипе Министарства унутрашњих послова и Безбедносно-информативне агенције.

– Зграда у којој смо лоцирали Жупљанина опкољена је око поднева. Постојале су информације да је он наоружан, што се показало као нетачно. Полиција је обавила претрес стана. Жупљанин није пружао отпор хапшењу. Полиција га је извела и одмах пребацила у зграду Специјалног суда, како би га саслушао истражни судија Већа за ратне злочине – рекао је тужилац Вукчевић „Политици”.

Он није желео да открије друге детаље у вези са хапшењем, јер је то у интересу налажења осталих хашких оптуженика. Тужилац Вукчевић је потврдио да је, после лоцирања у стану у Нишу 26. марта, полиција била на трагу Жупљанину, што је и довело до јучерашњег хапшења.

Жупљанин се, према речима тужиоца Вукчевића, крио у Србији после покушаја хапшења у Нишу, када је за „длаку” избегао полицији. Вукчевић је прокоментарисао да је хапшење Жупљанина од великог значаја за Србију и доказда се озбиљно ради и да постоји политичка воља да се сарадња са Хагом спроведе до краја.

Полиција је по пријави 26. марта ове године претресла стан у Нишу у коме су нађени трагови који указују да је у њему боравио Стојан Жупљанин. Војници НАТО-а су 11. априла претресли породичну кућу Стојана Жупљанина у Бањалуци.

Стојана Жупљанина током поподнева саслушавао је истражни судија Драган Плазинић.

Наши извори тврде и то да је Жупљанин на саслушању пред судом оспоравао идентитет и порекао да је баш он лице са потернице, због чега су морале да буду обављене додатне провере. Утврђивање идентитета основна је претпоставка за предају окривљеног Хашком трибуналу. До касних поподневних сати саслушање није могло да почне зато што се чекало да из БиХ буде достављен Жупљанинов лични досије, из кога би био потврђен или оспорен његов идентитет.

Жупљанин је, према незваничним сазнањима, желео да позове изабраног браниоца, али се испоставило да је тај адвокат кога је изабрао – тренутно у затвору. Затим је позван адвокат Игор Пантелић, који је ангажован у више случајева пред Хашким трибуналом. Он нам је потврдио да се идентитет ухапшеног још проверава.

– За сада не знам да ли ћу бити бранилац у овом предмету, јер се још утврђује идентитет ухапшеног. Особа која је ухапшена тврди да није Стојан Жупљанин. Сада се обављају провере идентитета, које нису ствар суда – изјавио је „Политици” Игор Пантелић.

Адвокат наводи да особа са којом је разговарао не личи на лице са потернице. Према његовим речима, његов клијент је ћелав и без браде, за разлику од мушкарца са брадом на потерници, на кога, како тврди, нимало не личи.

Према Закону о сарадњи са Хашким трибуналом, поступак предаје оптуженика том суду спроводи надлежни суд на основу захтева за предају оптуженог и потврђене оптужнице. Пре доношења решења о притвору, суд саслушава окривљеног. У поступку по захтеву за предају окривљеног, истражни судија надлежног суда окривљеног упознаје са захтевом и оптужбама које му се стављају на терет и саслушава га о свим околностима важним за одлучивање о захтеву Међународног кривичног трибунала.

Ако истражни судија надлежног суда нађе да су испуњене претпоставке за предају окривљеног, то утврђује решењем у року од три дана од привођења окривљеног. Против тог решења окривљени, његов бранилац и тужилац имају право жалбе већу, састављеном од троје судија, у року од три дана од дана пријема решења. Веће надлежног суда дужно је да одлуку о жалби донесе у року од три дана.

То значи да би судска процедура теоријски могла да траје максимално девет дана. Правоснажно и извршно решење којим су утврђене све претпоставке за предају окривљеног доставља се Министарству за људска и мањинска права. Решење о предаји окривљеног Међународном кривичном трибуналу доноси Министарство за људска и мањинска права, а извршава га Министарство унутрашњих послова.

Током раних поподневних сати, у Тужилаштво за ратне злочине сливале су се разне информације. Тако се пренела вест да авион за депортацију Жупљанина већ чека на аеродрому, као и информација, коју је портпарол тужилаштва Бруно Векарић одмах демантовао, да су поред њега ухапшена и двојица припадника БИА.

У 14.40 часова у зграду Специјалног суда ушли су припадници специјалних јединица, јер је полиција добила анонимну дојаву да је у једном од тоалета зграде постављена бомба. Док су специјалци и судска стража претраживали зграду, сви запослени, без имало панике, остали су на својим радним местима, као и новинари који су се ту затекли по задатку. Ходницима зграде, коју поред суда и тужилаштва за ратне злочине користе Специјално тужилаштво и Суд за организовани криминал, испунили су полицајци који су са собом водили специјално обученог лабрадора. Бомба, како се и претпостављало, није нађена. После 24 лажне претње бомбом у Палати правде, ово је прва лажна дојава о експлозивној направи у овом суду.

У канцеларији Бруна Векарића и тима за сарадњу са медијима током поподнева непрестано је звонио телефон. Поред домаћих и страних новинара, ову канцеларију јуче је више пута звао непознати мушки глас са босанским нагласком који је запосленима претио смрћу. Представио као „Манојло, независни новинар” и поручивао тиму за сарадњу са медијима да спреме мртвачке сандуке. После изречених претњи, које су чак биле у стиховима, иста особа је наставила да позива Тужилаштво и на слушалицу пушта звук гусала. О претњама је обавештена полиција.

Доротеа Чарнић

-----------------------------------------------------------------------

Хаг: Доказ да су бегунци доступни властима

Портпарол главног тужиоца Хашког трибунала Олга Кавран поздравила је данас хапшење Стојана Жупљанина и изразила наду да ће и преостали бегунци бити ухваћени.

„Тужилаштво поздравља хапшење Жупљанина и чињеницу да се после овога број бегунаца са четири спушта на три лица”, рекла је Кавранова у изјави Танјугу.

Он је рекла да још не зна када ће Жупљанин бити пребачен у Хаг али да очекује да то буде ускоро.

Кавранова је истовремено оценила да то што је Жупљанин ухапшен у околини Београда уједно показује да је он био доступан властима Србије, као што је то, како је истакла, недавно указао и главни тужилац трибунала Серж Брамерц.

Танјуг

--------------------------------------------------------

Љајић: Акција хапшења пажљиво припремана

Председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић оценио је јуче да је хапшење Стојана Жупљанина још једна потврда да Србија чини све што је у њеној моћи да испуни обавезу пуне сарадње са Хашким трибуналом.

Љајић је прецизирао да је Жупљанин лоциран пре три-четири дана и да је акција хапшења веома пажљиво припремана. „Током акције Жупљанина показана је и одлична сарадња служби безбедности и Министарства унутрашњих послова”, рекао је Љајић.

Танјуг

---------------------------------------------------------

Цео радни век у полицији

Стојан Жупљанин током рата на подручју БиХ био је начелник Центра јавне безбедности Бањалука, а Хашки трибунал га терети за злочине почињене над несрпским становништвом у босанској Крајини.

Хашки трибунал подигао је оптужницу против Стојана Жупљанина 14. марта 1999, а отпечатио је 18. јула 2001. године.

Жупљанин је оптужен за геноцид, злочин против човечности и ратне злочине 1992. године над Муслиманима и Хрватима босанске Крајине.Према оптужници, Жупљанин је имао оперативну контролу над општинским и регионалним полицијским снагама, укључујући и оне које су биле задужене за логоре. Као члан Регионалног кризног штаба Жупљанин је, према оптужници, лично и са другима, учествовао у остварењу плана етничког чишћења АРК, те је 10.000 Муслимана и Хрвата депортовао из босанске Крајине, а хиљаде су убијене у нападима на места у којима су живели и у логорима на тим просторима. Од објављивања оптужнице Жупљанин је био у бекству.

Жупљанин је рођен 1951. године у селу Масловаре, општина Котор Варош, у Босни и Херцеговини. Завршио је Правни факултет у Сарајеву 1975. године.

По завршетку студија запослио се у СУП-у у Бањалуци. Три године касније постављен је за командира станице милиције Мејдан у Бањалуци, а 1985. за начелника Одељења за сузбијање општег криминалитета у општинском СУП-у у Бањалуци. Од 1991. био је начелник регионалног Центра службе безбедности у Бањалуци. Од маја до јула 1992. био је члан Кризног штаба Аутономне регије Крајина, а 1994. постао је саветник председника Републике Српске за унутрашње послове. Жупљанин је ожењен и има два сина, Павла и Младена, који живе у Бањалуци.

Бетa

------------------------------------------------------

Породица: Ништа нас не питајте

Од нашег сталног дописника

Бањалука,  – О Стојану Жупљанину и његовом хапшењу у околини Београда у Бањалуци је данас мало ко хтео да говори. Разговор са новинарима одбила је и његова породица – супруга Дијана и синови Павле и Младен.

„За хапшење нашег оца сазнали смо слушајући радио-вести. Молимо вас да имате разумевања за нас и да нас ништа не питате. До даљњег, нећемо давати изјаве”, поручили су новинарима окупљеним пред њиховом кућом у бањалучком насељу Росуље Жупљанинови синови Младен и Павле и замолили их да оду. Њима је, иначе, искључен фиксни телефон, а мобилне немају, јер су им, приликом претреса куће, редовно одузимани, па су одлучили да их не набављају. Њихова бензинска пумпа у околини Котор Вароша, од које су живели, давно је запечаћена.

Дијана Жупљанин је, иначе, два пута јавно позивала супруга да се преда због притисака којима је била изложена од домаће полиције и међународних војних снага.

Само један од Жупљанинових сарадника, док је током рата био на челу бањалучког Центра јавне безбедности, под условом да остане анониман, пристао је да за наш лист да изјаву. „Део полиције је радио професионално, о чему сведоче увиђаји и кривичне пријаве поднесене против починилаца злочина у Корићанским стенама, Мркоњић-Граду и другим местима. Највише проблема је правила Специјална јединица полиције коју је Жупљанин формирао по налогу руководства Аутономне регије Крајина и која је њему, као министру унутрашњих послова у тадашњој крајишкој влади, била подређена”, рекао је наш саговорник.

Он је подсетио да је министар унутрашњих послова Републике Српске Мићо Станишић у јануару 1994. године, због пропуста у раду, сменио Жупљанина са места начелника тадашњег Центра служби безбедности у Бањалуци и залагао се за његово удаљавање из службе.

Од тада па до краја рата Жупљанин је био специјални саветник за безбедност председника Републике Српске, такође хашког оптуженика, Радована Караџића. До бекства из Бањалуке био је директор овдашње фабрике дувана.

Б. Марић

------------------------------------------------------------

Холандија: Прерано за оцену

Брисел – Холандија сматра да је хапшење хашког оптуженика Стојана Жупљанина „корак у добром правцу”, али и да је „прерано за оцену о пуној сарадњи с Хашким трибуналом, која је услов за ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању и примену Привременог споразума с Европском унијом”, изјавио је Танјугу портпарол холандског министарства спољних послова Барт Ријс. „Драго нам је због хапшења оптуженика и очекујемо да ће он бити пребачен у Хаг у најскорије време”, изјавио је Ријс. „Ово хапшење доказује да је неопходно инсистирати на пуној сарадњи српских власти с Хашким трибуналом”.

„Тројица оптуженика су још увек у бекству, а најбољи доказ за пуну сарадњу Србије би био – Ратко Младић у авиону за Хаг”, нагласио је Ријс. „Све док министри спољних послова ЕУ не одлуче једногласно да је Србија остварила пуну сарадњу с Хашким трибуналом, ССП неће бити послат на ратификацију у националним парламентима, нити ће бити примене Привременог споразума”, нагласио је портпарол холандског министарства. Такав став је Ријс Танјугу пренео и јуче ујутру, пре вести о хапшењу Жупљанина. Ријс је истакао да се у односу на такву одлуку, донету 29. априла у Луксембургу, „појавио нови фактор, а то је извештај главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца о томе да Србија није остварила пуну сарадњу с Хагом”.

„Извештај Брамерца је веома важан фактор за оцену о сарадњи Србије с Хашким трибуналом и због тога не очекујемо неке промене у догледне време”, нагласио је холандски портпарол. Холандија је кључни заговорник политике условљавања наставка европских интеграција сарадњом с Хашким трибуналом, и пристала је на потписивање ССП-а са Србијом 29. априла тек по постизању компромисног решења по којем је одлучено да се ни ССП ни Привремени споразум не примењују без пуне сарадње Београда с Хагом.

Танјуг

--------------------------------------------------------

Рен и Солана поздравили хапшење

Европски комесар за проширење Оли Рен поздравио је хапшење Стојана Жупљанина и оценио да је у питању важан корак ка пуној сарадњи Србије с Хашким трибуналом.

„Поздрављам вест о хапшењу Стојана Жупљанина, коју је потврдио Хашки трибунал”, саопштио је Рен. „То је важан корак ка пуној сарадњи с Хашким трибуналом, која је кључна за правду и трајно помирење у региону западног Балкана”, оценио је европски комесар.

За високог представника Европске уније за спољну политику и безбедност Хавијера Солану хапшење Жупљанина је „врло позитивна” вест. „Хапшење оптужених и њихово суђење је добро за све. То је један вид сарадње на коју се Србија обавезала, тако да је ово добра вест ”, изјавио је Солана новинарима.

На питање на да ли би то могло да утиче на позитивну оцену Савета министара ЕУ о пуној сарадњи Србије с Хашким трибуналом, Солана је одговорио да „није на њему да то каже”. „На главном тужиоцу је да пружи прво реаговање, али, у сваком случају то је врло позитивно”, констатовао је Солана.

Шеф делегације Европског парламента за источну Европу Дорис Пак рекла је за „Дојче веле” да само сарадња са Хашким трибуналом помаже Србији да се нађе на путу ка Европској унији.

„Српска полиција је добро обавила свој посао. Свака јој част”, пренео је њене речи немачки радио.

Танјуг, Бета

-------------------------------------------

УСА :Још један позитиван корак

Амерички Стејт департмент данас је поздравио хапшење Стојана Жупљанина, наводећи да је то још један позитиван корак у напорима да се одговорни за ратне злочине приведу правди. „Поздрављамо хапшење хашког бегунца Стојана Жупљанина од стране српских власти. Хашки трибунал је подигао оптужницу против Жупљанина за мучење, убиства и друге злочине почињене у БиХ 1992. године. Његово хапшење је још један позитиван корак у настојањима да се одговорни за ратне злочине почињене на просторима бивше Југославије приведу правди”, навео је , Гонзало Гаљегос један од портпарола Стејт департмента.

Танјуг

 -----------------------------------------------

Додик: Решен још један од проблема у сарадњи са Хагом

Премијер Републике Српске (РС) Милорад Додик изјавио је да је данашње хапшење хашког оптуженика Стојана Жупљанина позитивно и да тиме је решен један од проблема у сарадњи са хашким Трибуналом.

„Овим је решен један од проблема који смо имали и сада треба да решавамо преостала питања, како би на крају иза себе оставили тај проблем”, казао је Додик новинарима у Бањалуци.

Додик је истакао да Влада РС подржава политику која ће довести до испуњавања обавеза према хашком Трибуналу хапшењем оптужених за ратне злочине или њиховим добровољним одласком у тај суд.

Бета