Златно доба

СВЕТ СТРИПА
Када год се говори о стрипу у Србији, увек се помиње „златно доба” стрип издаваштва, односно период од средине седамдесетих до средине осамдесетих година двадесетог века. Чињенице говоре да смо тада имали изузетно плодну продукцију, велики број недељних и месечних издања, велики број домаћих аутора који су стварали дивне стрипове разних жанрова.

Онда је све нагло стало. За млађе читаоце ваља напоменути да је у то време Србија била део бивше СФРЈ, земље која је имала преко 22 милиона становника и да је по свему спадала у златну средину, по економским, људским и другим потенцијалима.

Са распадом државе и ратовима, распало се много тога, па и стрип издаваштво. У таквим преломним тренуцима, најтеже страда уметност, односно све делатности које нису екстремно профитабилне. Још један битан моменат који је уздрмао стрип издаваштво је чињеница да су водећи издавачи те бивше земље биле велике државне фирме, попут „Дечијих новина”, „Политике” или новосадског „Форума”. Са колапсом државних предузећа, појавила се велика празнина коју до сада нису успели да попуне приватници.

У то време смо стварно имали чиме да се подичимо. Југославија је вероватно била земља која је имала најдемократскији избор стрипова. Могли смо да читамо америчке, британске, француске, белгијске, руске и, наравно, најпопуларније, италијанске стрипове. У то време су такозвани рото-романи били главни хит, а сваке недеље на киосцима су се шаренили нови стрипови. Са поносом смо се у то време поредили са скандинавским земљама, Француском или Белгијом, бар када је продаја стрипова по глави становника била у питању.

Са наглим падом стандарда, већина грађана је почела да се одриче најмање потребних ствари, а стрипови су, нажалост, били на врху те листе.

Статистичка је чињеница да се стрипови највише издају и продају у најразвијенијим земљама попут претходно поменутих, уз Јапан, САД и још неке. Имајући у виду тренутну економску ситуацију, тешко је веровати да ћемо ускоро достићи раније тираже, али приметан је постепен опоравак издаваштва у Србији. За сада се све своди на пар издавача луксузних албума, нешто рото-издања и једину увек виталну форму – дневни новински стрип у каишевима, од класичног до политички ангажованог.

У бившој држави, стрип је аутоматски повезиван са киосцима и штампом лошег квалитета. У Европи је стрип готово по правилу књижарска роба која се продаје у специјализованим продавницама, данас чешће по супермаркетима, а најмање по киосцима, иако њихови киосци више личе на бутике него на трафике нашег детињства.

Интересантно је да су распадом СФРЈ иницијативу преузели хрватски издавачи, који су у бившој држави били далеко иза српских кућа. Захваљујући сличности језика, њихова издања су преплавила наше тржиште и, треба бити искрен, позитивно утицала на буђење домаће публике. Током последњих двадесетак година изгубили смо бар две генерације читалаца стрипа и треба озбиљно да се потрудимо да их вратимо. То ће бити један од циљева ове рубрике да укаже на нека занимљива издања која могу да се купе код нас и допринесе опоравку домаће стрип-сцене, у нади да ће дизање тиража стрипова поново означити неко ново „златно доба” не само у култури, већ и у целом друштву.