Суседи затежу, штете трпе обе стране

Скопље – Грчко македонски спор око имена Македоније негативно се одражава на све облике сарадње између две суседне земље па и на посете грађана обе државе. Са сваком неуспешном рундом преговора, који се воде под окриљем УН, а уз посредништво америчког дипломате Метју Нимица, заоштравају се укупни међудржавни односи.

Нарушени политички односи између два суседа драстично утичу на размену људи, робе и капитала и настави ли се садашњи тренд, гранични прелази између Македоније и Грчке ће зврјати празни.

Према подацима македонских пограничних служби, број прелазака границе македонских и грчких грађана, у односу на прошлу годину, готово је преполовљен. У прошлој години границу је прешло 460.000 македонских држављана и 137.000 грчких грађана. Од почетка ове године до 1. јуна, у Грчкој је боравило 260.000 Македонаца а 110.000 Грка је посетило Македонију.

Од константне политичке затегнутости, штете трпе обе стране, посебно погранични градови у Македонији и туристичка места на северу Егејског приморја, које је главна летња дестинација десетинама хиљада македонских грађана.

Од 8. априла и самита Алијансе у Букурешту, кад је Грчка оспорила пријем Македоније у НАТО преко ноћи су отказани сви склопљени туристички аранжмани, а десеткован је број посета грчких грађана македонским пограничним градовима.

О каквим штетама је реч, најбоље знају трговци у Ђевђелији, Битољу и Струмици, односно у Солуну, у којем је пре Букурешта, у данима викенда македонско-грчку границу прелазило и по стотинак аутобуса са шопинг-туристима из свих крајева Македоније.

Ако је судити по последњој анкети, 60 одсто Грка не пристаје да се појам Македонија нађе у имену које би убудуће носила Република Македонија. Како је саопштено у Атини, кључне преговоре између две владе треба очекивати у септембру, после конституисања новог македонског парламента и формирања нове владе у Скопљу.