Пролеће опасног живљења

Порицање, бес, страх, забринутост, тескоба, паника… све су то осећања која, у већој или мањој мери, обузимају људе широм планете пред опасношћу од епидемије. Како сачувати ментално здравље и добар дух у оваквој ситуацији? Поред свега оног што смо научили о мерама заштите и информација које стижу до нас постоји још један сегмент у коме нам телевизија може помоћи, јер били тога свесни или не, људи имају потребу да смехом и хумором ублаже негативна осећања. Телевизије се, у протекле четири недеље, нису трудиле да нам у томе помогну па су се људи довијали тако што су једни другима слали кратке инсерте из популарних хумористичких серија, које не излазе из моде: „Позориште у кући”, „Камионџије“… Дијалози госпође Николајевићке и Паје и Јарета деле се међу онима који имају смарт телефоне и компјутере. А шта је са другима? Јавни сервис Србије, који толико воли репризе програма, могао је да има слуха и да лако удовољи овој потреби својих гледалаца.

У извештајима о жртвама вируса ковид 19 у нашој земљи, новинари, посебно РТС-а и Прве телевизије, за неке особе кажу „преминула је бака од 84 године”. Та жена је била бака само својим унучићима, уколико их је имала а никако не водитељима. За све друге, у сличним ситуацијама, каже се „пацијент, женска особа, жена…” Да неправда буде још већа, никада нисмо чули да се за неког мушкарца каже „преминуо је деда од толико и толико година”. Чак ни, када је недавно преминуо познати холивудски глумац Кирк Даглас у 103.години, нико за њега није рекао „прадеда”. Уосталом, по табели препорука Светске здравствене организације људи од 66 до 79 година су у средњем животном добу; од 89 до 99 су старије особе а они преко су 100 се називају „дуговечни старији”.

Ових дана је познати ТВ аутор Игор Спасов постао вест у свим медијима који су објавили да је преминуо у свом стану. Спасов је био родоначелник ТВ жанра црне хронике код нас, својом емисијом „Позовите 92”. Испрва је то био један од прилога у „Београдској хроници”, уредника Банета Вукашиновића а касније је постала самостална емисија која се емитовала на РТС-у, у дневном термину. Спасов је завршио Војну гимназију у Београду, а његов отац је био стручњак за балистику па отуда и интересовање и познавање рада безбедносних служби у борби против криминала. Његова жеља је била да постане сниматељ али је, после два покушаја да упише монтажу на Факултету драмских уметности, отишао у Праг и тамо дипломирао са просечном оценом 9,71. Након РТС-а, радио је на БК телевизији где је био аутор две емисије а касније се вратио у Праг, био професор монтаже, продуцент и аутор емисија „Волим Праг” и „Волим Чешку”. На РТС-у је речено да је био „уредник култне емисије” а Прва га ја назвала „водитељем”. Игор Спасов је био аутор и водитељ - толико је требало да знају.