Савети педијатра „преко жице”

Мој трогодишњи син има ситан осип по телу. Не сврби, не боли. Али ја сам забринута јер не могу да га водим у јеку пандемије у дечји диспанзер – ово су речи мајке из једног новобеоградског блока, која се телефоном обраћа за помоћ педијатру Александри Милетић. Она је запослена у жарковачком Дому здравља, али кад заврши смену и дође кући одговара на питања родитеља из престонице, али и из других крајева Србије.

Чим је уведено ванредно стање због ковида 19, ова пожртвована докторка ставила је на располагање свој број мобилног телефона знајући да ће њени савети добро доћи очевима и мајкама јер многи од њих нису у прилици због полицијског часа и новонастале ситуације да малишане воде у здравствену установу.

Др Александра Милетић (Фото: Лична архива)

Брачни пар са Вождовца поверио се докторки да њихова девојчица има високу температуру коју не може да обори ни лек, али ни кромпир привијен на табане. Докторки стижу питања и како зауставити пролив и повраћање код најмлађих, а има и питања у вези са појавом екцема и алергије.

– Поједини родитељи јесу узнемирени, осетим то по њиховом гласу, али нису у паници и нема разговора кроз сузе, што ме радује. Тако најбоље могу помоћи својој деци и показати им да су уз њих и да имају њихово поверење – каже др Александра Милетић.

Дечаци и девојчице такође могу да осете страх јер до њих допиру информације о вирусу, а потребно им је објаснити зашто не могу да се играју са вршњацима из комшилука. То може да утиче на њихово здравствено стање, да их боли стомачић или глава. Зато родитељи траже поуке и о тим стањима. Питања се могу постављати и ес-ем-ес порукама, а докторка Александра каже да једна порука често прерасте у подугачку преписку.

Јављају јој се родитељи из Сјенице, Ниша, Штрпца, заправо с краја на крај наше земље. Докторка за све њих има стрпљења. Поручује им да је она ту за савет и помоћ из прве руке, али да само лекар специјалиста и доктор код кога се дете лечи могу да  поставе дијагнозу, пропишу лек или промене терапију.

– Зато мој одговор не може бити замена за одлазак код лекара – наводи др Милетић и додаје да њој ова интеракција са родитељима понекад личи на преслишавање, као некад у студентским данима пред испит.

Подршку у овом послу од куће у коме, кад су поруке и позиви у питању, нема граница, докторки Александри  помаже њено четворо деце – Теодора, ђак Тринаесте београдске гимназије, Катарина, ученица седмог разреда, Марија, петакиња, и Славко који иде у трећи разред. Они често приме позив, прочитају мајци поруку, а ту су и да обаве неки посао у домаћинству док докторка разговара са родитељима малих пацијената.