Уставни суд „љуља” темеље БиХ

Све оно што је угледни бањалучки судија др Милан Благојевић изнео у „Погледима”, у прилогу под насловим „Неуставно понашање уставних судија”, апсолутно је тачно. Јер такво неуставно понашање годинама је већ пракса. Устав, као највиши и темељни прави акт, скрнавили су не само високи представници, већ и судије Уставног суда, преуређујући тако правни и политички систем утврђен Дејтонским мировним споразумом. Дакле, уместо да чувају светост уставног поретка, они су чинили обрнуто. А да апсурд буде већи, то су чиниле и бројне „пролазне” стране судије, чији су гласови били углавном пресудни да се изиграју уставне норме.

Наравно, те недопустиве „играрије” са Уставом БиХ  некима и одговарају, како овде у БиХ тако и у неким лицемерним круговима на Западу, који у сталним тензијама и правној несигурности у БиХ виде и шансу да овде остану што дуже. Само садашњи високи представник Валентин Инцко столује већ једанаесту годину, са месечним примањима од 25.000 евра, колико, на пример, износи овдашњих 50 просечних пензија.

Некада су судије Врховног суда БиХ били најугледнији доктори права, школовани на Сорбони, Бечу и другим европским метрополама. Сада, међутим, у том Уставном суду седи и једна Суада Паравлић, која је засела у време када је била још прескромног правничког знања, али је зато била високи функционер  СДА. Зар заиста ико може и помислити да би она могла да гласа и за једну одлуку Уставног суда,  која не би одговарала СДА. А својевремено је и сарајевски недељник „Слободна Босна” (8.5.2008) написао да њен избор представља „девалвацију Уставног Суда БиХ”.

Нажалост, својим саучествовањем у неким одлукама,  кршењу Устава БиХ  доприносе и неке стране судије. Међу њима је било и доста угледних правника, али су се и они, уз часне изузетке,   неуставно понашали, што засигурно никада не би чинили у властитој држави. А како се овде понашају странци илустроваћемо само са два примера. Управо у време док су свет, па и БиХ,  потресале терористичке акције, заповедник тадашњег СФОР-а, амерички генерал-лајтнант Џон Силвестер, рекао је на прес-конференцији 12. октобра 2001. „да га у смислу потенцијалне опасности уопште не брину муџахедини”. А још даље је отишао Немац Кристијан Шварц Шилинг, који је јануара 2006, наслеђујући Британца Педија Ешдауну за кормилом  ОХР-а, у интервјуу за „Зидојче цајтунг”, чије делове је пренела и „Политика”, рекао –  да муџахедини у БиХ „никада нису практиковали терористичке методе”!

Следствено томе и не чуди што су управо неки странци сугерисали страним муџахединима, да после „мисије” у БиХ наставе деловати и на Косову и Метохији!

Слободан Стајић, публициста
Сарајево