Ustavni sud „ljulja” temelje BiH

Sve ono što je ugledni banjalučki sudija dr Milan Blagojević izneo u „Pogledima”, u prilogu pod naslovim „Neustavno ponašanje ustavnih sudija”, apsolutno je tačno. Jer takvo neustavno ponašanje godinama je već praksa. Ustav, kao najviši i temeljni pravi akt, skrnavili su ne samo visoki predstavnici, već i sudije Ustavnog suda, preuređujući tako pravni i politički sistem utvrđen Dejtonskim mirovnim sporazumom. Dakle, umesto da čuvaju svetost ustavnog poretka, oni su činili obrnuto. A da apsurd bude veći, to su činile i brojne „prolazne” strane sudije, čiji su glasovi bili uglavnom presudni da se izigraju ustavne norme.

Naravno, te nedopustive „igrarije” sa Ustavom BiH  nekima i odgovaraju, kako ovde u BiH tako i u nekim licemernim krugovima na Zapadu, koji u stalnim tenzijama i pravnoj nesigurnosti u BiH vide i šansu da ovde ostanu što duže. Samo sadašnji visoki predstavnik Valentin Incko stoluje već jedanaestu godinu, sa mesečnim primanjima od 25.000 evra, koliko, na primer, iznosi ovdašnjih 50 prosečnih penzija.

Nekada su sudije Vrhovnog suda BiH bili najugledniji doktori prava, školovani na Sorboni, Beču i drugim evropskim metropolama. Sada, međutim, u tom Ustavnom sudu sedi i jedna Suada Paravlić, koja je zasela u vreme kada je bila još preskromnog pravničkog znanja, ali je zato bila visoki funkcioner  SDA. Zar zaista iko može i pomisliti da bi ona mogla da glasa i za jednu odluku Ustavnog suda,  koja ne bi odgovarala SDA. A svojevremeno je i sarajevski nedeljnik „Slobodna Bosna” (8.5.2008) napisao da njen izbor predstavlja „devalvaciju Ustavnog Suda BiH”.

Nažalost, svojim saučestvovanjem u nekim odlukama,  kršenju Ustava BiH  doprinose i neke strane sudije. Među njima je bilo i dosta uglednih pravnika, ali su se i oni, uz časne izuzetke,   neustavno ponašali, što zasigurno nikada ne bi činili u vlastitoj državi. A kako se ovde ponašaju stranci ilustrovaćemo samo sa dva primera. Upravo u vreme dok su svet, pa i BiH,  potresale terorističke akcije, zapovednik tadašnjeg SFOR-a, američki general-lajtnant Džon Silvester, rekao je na pres-konferenciji 12. oktobra 2001. „da ga u smislu potencijalne opasnosti uopšte ne brinu mudžahedini”. A još dalje je otišao Nemac Kristijan Švarc Šiling, koji je januara 2006, nasleđujući Britanca Pedija Ešdaunu za kormilom  OHR-a, u intervjuu za „Zidojče cajtung”, čije delove je prenela i „Politika”, rekao –  da mudžahedini u BiH „nikada nisu praktikovali terorističke metode”!

Sledstveno tome i ne čudi što su upravo neki stranci sugerisali stranim mudžahedinima, da posle „misije” u BiH nastave delovati i na Kosovu i Metohiji!

Slobodan Stajić, publicista
Sarajevo