Живот због муке дигитализован

Суботица – Ванредно стање, уз потребу свођењa физичких контаката, чак и уз безбедну удаљеност, на минимум, потпуно су изменила свакодневни живот. Велики део животних рутина преселио се у виртуелни свет,  а нова правила понашања сломила су чак  и службе склоне непотребном администрирању.

Готово сва комунална предузећа у граду, од „Суботицагаса”, „Суботичке топлане”, „Водовода и канализације” до „Паркинга” позвали су своје кориснике да им се обрате или на дежурне телефоне или на електронске адресе. Шалтери „Топлане” не раде, али се сви поднесци, документи или дописи могу послати електронском поштом. Водовод је замолио кориснике да сами очитају стање својих водомера и да те податке пошаљу предузећу које иначе на свом сајту већ дуго има образац за самочитаче.

Упис деце у вртић планира се преко е-управе, а за децу која су већ у вртићу не морају се подносити нова документа.

Није додуше, прелазак на дигитализацију у свим областима једнако успешан. Таксисти којима су истекле регистрације данима не успевају да добију регистрационе налепнице, јер систем АМСС-а није успевао да их одштампа. То је направило проблема приватним превозницима који су продужили регистрацију возила уз комплетну документацију, али нису имали налепницу да то и докажу.

Установе културе су затворилe врата за посетиоце, али су наставили да негују контакте са публиком. Савремена галерија март је посветила женама ствараоцима, па на интернет налогу сваки дан постављају рад неке од уметница из њихове збирке. Народно позориште је отворило свој јутјуб канал и почело са емитовањем представа и драма на српском и на мађарском језику. Геронтолошки центар је још пре почетка ванредног стања затворио и своје клубове, а како су сви старији сада у кућама, на свом сајту на друштвеним мрежама, као и преко локалних медија пуштају видео-материјале са својих радионица, тако да код куће могу да раде јогу, уче енглески или су део музичке радионице. Одвојеност од својих млађих чланова породице можда је најкреативније искористила Ана Прчић, дугогодишњи новинар и јавни радник у пензији. Телефоном снима кратке представе које измишља на лицу места,  снимак шаље сину који то поставља на телевизијски екран Аниним унуцима. Тако деци више не недостаје позориште, а и са баком имају бар виртуелну комуникацију. „Потпуно сам се унела у то”, каже нам Ана. Много кројачица и жена које умеју да шију поставиле су на друштвене мреже и своју спремност да сашију заштитне маске и поклањају их.

„Пријатно сам изненађена способношћу многих да се брзо пребаце на нови начин функционисања”, каже за „Политику” Бранислава Гајић Станојевић, сувласница фирме „Инфостуд”, лидера у дигиталној области. „Нужда је чудо и показује нам колико можемо само када хоћемо. Мислим да ће за образовни систем ово дугорочно бити јако добро, јер ће погурати дигитализацију брже и ефикасније него било која стандардна реформа.” Гајић Станојевић каже да није необично што је њихова фирма прешла на рад од куће, али сматра да ће овај период променити и виђење других. „Ово искуство дигитализације и рад од куће је заправо велика шанса за нас да се додатно модернизујемо као друштво и постанемо флексибилинији, и то је школа која ће нам остати за касније”, закључује наша саговорница.