Ковид 19 – застрашујућа смрт

Сведок сам последње велике пандемије свињског грипа, с тешким респираторним инфекцијама изазваним инфлуенца А вирусима. Беше то године 2009. Било је тешко. Нисам могао да избегнем ни сезонске епидемије инфлуенце (грипа), која сваке године однесе десетине хиљада живота. Али, пандемија данас не може да се упореди с било којом епидемијом од раније.

Инфлуенца може да обори с ногу много старијих и понеког млађег. Преда мном су се људи једноставно губили, нестајали и умирали у миру и спокоју. Инфекција вирусом корона има другачији, драматичан развој болести. Из благе фазе нагло и изненада ескалира у неконтролисану фазу оболевања више органа. Пацијенти умиру на сасвим други, застрашујући начин. У клиничкој слици доминира врло тешко контролисана „упала плућа”. Тешко дисање брзо доводи до паничне реакције, борбе за сваки удах, а још више за потпуни издисај.

Неки пацијенти улазе у септични шок праћен колапсом више органа, по живот опасну инфламаторну реакцију при чему имуна одбрана активира више различитих сигнал-супстанци. Више виталних органа не може да одржи своје биолошке функције. На све то може да се накалеми поремећај који клиничари називају „шок-плућа”, где долази до акутног разарања плућног паренхима, живих ћелија свих делова плућног ткива. Резултат је озбиљан, па и фаталан поремећај у размени гасова. Последице су трајне и ако пацијент преживи акутну фазу инфекције, и то не само плућа, већ и других органа.

На питање зашто немамо ни приближно ефикасан метод за лечење одговор је кратак и јасан – ми не знамо какав је вирус ковид 19.

Најдубљи и најснажнији страх је да ни сам вирус не зна шта је. Јавност није упозната ни са вирусима ковид 1-18. Па, шта онда очекивати од К-20 и К-20+?

И даље остаје отворено питање који је од њих био активан у којем делу света – у којој популацији.

Клиничке слике нису идентичне. Чак се и не подударају у многим моментима болести – онима из Кине и онима у Италији, Шпанији, Енглеској. За САД још не знамо. О свему томе нема јавних извештаја. Епидемија је на многим местима и даље на узлазној путањи, а нигде није угушена.

Клиничарима се намеће и следеће питање: Да ли вирус функционише под контролом властитог генетског кода или је овај поремећен (оштећен) – па је комуникација између секвенци у гену прекинута? Вирус се понаша „ирационално” без команде за акције и циља инфекције.

Ово нам намеће и још драстичније изведено питање: Како је до тога могло да дође?

И вируси пролазе кроз своју еволуцију. А то траје. Да ли је ово данас исхитрена последица манипулисања у некој или, још опасније, неким лабараторијама?

Генетски инжињеринг – КРИСПР – можда је негде измакао контроли. Добијени су бастард наследници – нелегитимна деца, која срљају попут муве без главе. А та су најопаснија. Неурачунљива, па према томе и непредвидљива.

Али, и бастарди имају очеве. Нажалост, најчешће непознате.

Ко је овде и где био зачетник рађања вируса смрти – показаће време. Дотле ће вирус (на лат. отров) да хара диљем планете?

На крају целе ове приче остаје без одговора питање: Ако имамо више „дегенерисаних” ковида 19, за који ћемо добити вакцину?

Ја сам, ипак, генуини клиничар. И то из категорије оних што мало знају, али подоста могу – непоправљивих оптимиста – хирурга. За нас је увек била девиза – и над попом има поп. Неко ће и овоме принети кандило, њему ће колеге, сродни, запалити тамјан. И пошто сам Србин, од мајке Топличанке рођен и оца Србина с Кордуна зачет, остајем тврдоглави инаџија.

Чак сам и са српским архајским геном у крви, па зато верујем да ћемо и с овом пошасти изаћи на крај. Цена је висока, али свет остаје. Српски народ опстаје. Само, стрпљења и дисциплине мора бити. Морамо да користимо једино средство које имамо на располагању. Изолацију свакога од сваког. У овом моменту човек мора да бежи од „отрова”. Пре или касније наћи ћемо противотров. 

Академик, доктор медицине,
Гетеборг, Шведска