Верски празници у Србији у доба короне

Април је месец великих верских празника припадника свих вероисповести. Нажалост, ове године пандемија вируса корона, која хара светом и односи људске животе, свугде „мења” начин прославе. Католици су свој Ускрс прославили прошле недеље у складу са ситуацијом, дакле, и у свету и код нас, остали су код куће, а мисе су служене у празним храмовима. И нигде, па ни у Србији, није било свађа око тога, ни тражења изузетака. Обележавање наступајућег православног Ускрса не изазива потресе ни у једној православној земљи у свету, укључујући и Русију, али је у Србији и то повод за тражење изузетака, гложења, па и политичка надгорњавања.

Свађа око верских служби у храмовима Српске православне цркве у време пандемије било је и пре него што смо стигли на неколико дана од прославе великог празника Ускрса, од тренутка забране окупљања више од двоје људи на једном месту. Џаба што су медицински стручњаци говорили да је свако окупљање ризично за живот људи и што су представници власти, ма колико та мера била непопуларна, стали иза струке. Лидер Двери Бошко Обрадовић одмах је оптужио власт да крши Устав „угрожавајући људима право на верску слободу”. Католички верници у Србији, а није их мало, нису се жалили на угрожавање својих верских права, а београдски надбискуп Станислав Хочевар позвао их је да, ове године, Ускрс прославе код куће, а свечану мису одржао је без верника у капели у седишту надбискупије. И папа Фрањо је служио мису без присуства верника у празној Базилици Светог Петра.

С обзиром на ово искуство прославе католичког Ускрса, чинило се да ће и обележавање православног у Србији протећи у складу са тренутком у коме се земља налази. Утолико је веће изненађење представљало саопштење Синода СПЦ у коме се тражи од државног врха да одобри привремени прекид забране кретања на Ускрс од пет до десет сати, како би православни хришћани који нису у самоизолацији могли да учествују на литургији на свој највећи празник. Овим поводом огласила се и Српска академија наука и уметности саопштењем у коме је наведено: „Уз све поштовање према Синоду СПЦ и верским осећањима и потребама грађана Србије, а на основу добијеног става Одељења медицинских наука САНУ, Извршни одбор САНУ сматра да је у овом тешком тренутку пандемије најрационалније поступање оно које је усклађено и засновано на поштовању ставова и препорука наших и светских стручњака.” А светски и наши медицински стручњаци препоручују строго поштовање забране кретања и окупљања да би се овој пошасти стало на крај.

У Србији, дабоме, не би могло да прође без оглашавања странака по овом питању, па је лидер Двери Бошко Обрадовић написао на „Твитеру”: „Ако могу пси у шетњу, пензионери у продавницу, могу и верници у цркву.” Члан Председништва покрета „Метла” Новица Антић упутио је отворено писмо председнику Србије Александру Вучићу у коме каже: „Захтевам да под хитно амнестирате све вернике којима је полиција поднела пријаве у ванредном стању јер су се у полицијски час затекли испред храмова и приступили богослужењима широм Србије. Такво понашање је неуставно јер се упражњавање вере због неких циљева може ограничити, али тај исти Устав каже да се оно не може потпуно ускратити.” Антићев коалициони партнер из „Метле”, лидер ДСС-а Милош Јовановић, рекао је за ТВ Хепи да је верник, али да неће ићи на литургију за православни Ускрс: „Закони су закони, али полицијски час је и не мислим да је уведен без разлога. Разумем да је компликовано, али баш наредних 15 дана треба да будемо затворени и дисциплинованији него до сада.”

Председник Србије Александар Вучић рекао је за РТС да ће „на коленима молити патријарха Иринеја” да Синод СПЦ разуме ситуацију и најавио полицијски час од петка у 17 до уторка у пет ујутро. Дакле, судећи по овој најави, изузетака неће бити, али да свештенике неће хапсити. И не треба да их хапси, они имају право да раде свој посао у храмовима, али грађани су дужни да поштују закон ове земље.

Шта никоме, изгледа, у овој ситуацији није пало на памет, упркос томе што смо пре недељу дана имали прославу католичког Ускрса у складу са правилима које је држава, у интересу здравља свих који овде живе, прописала? Нико се, изгледа, не обазире на то да 24. априла почиње рамазан, „свети месец за вернике муслиманске вероисповести”, а и њима је Уставом гарантована верска слобода. Имају ли они право да траже изузеће за тај дан?

Бивши муфтија, сада лидер Странке помирења и правде, Муамер Зукорлић каже за „Политику” да не види разлог зашто не би тражили изузеће уколико се већ направи један изузетак: „Свако изузимање било које заједнице би дало за право свакој заједници и цркви да и она за своје значајне поводе обредословне тражи исто. Верска права су врло осетљива материја и не треба их угрожавати, осим ако је то баш претеће за здравље, што у овом случају јесте. Само тада то треба редуковати, али мислим да ту треба челници верских заједница да буду носиоци позива и те одлуке, јер није лепо када се оставља утисак да држава хоће нешто, а челници верских заједница се колебају. У том случају имамо проблем, а последице су увек негативне. Зато је мој позив челницима верских заједница да они буду носиоци позива на поштовање правила.”