Verski praznici u Srbiji u doba korone

April je mesec velikih verskih praznika pripadnika svih veroispovesti. Nažalost, ove godine pandemija virusa korona, koja hara svetom i odnosi ljudske živote, svugde „menja” način proslave. Katolici su svoj Uskrs proslavili prošle nedelje u skladu sa situacijom, dakle, i u svetu i kod nas, ostali su kod kuće, a mise su služene u praznim hramovima. I nigde, pa ni u Srbiji, nije bilo svađa oko toga, ni traženja izuzetaka. Obeležavanje nastupajućeg pravoslavnog Uskrsa ne izaziva potrese ni u jednoj pravoslavnoj zemlji u svetu, uključujući i Rusiju, ali je u Srbiji i to povod za traženje izuzetaka, gloženja, pa i politička nadgornjavanja.

Svađa oko verskih službi u hramovima Srpske pravoslavne crkve u vreme pandemije bilo je i pre nego što smo stigli na nekoliko dana od proslave velikog praznika Uskrsa, od trenutka zabrane okupljanja više od dvoje ljudi na jednom mestu. Džaba što su medicinski stručnjaci govorili da je svako okupljanje rizično za život ljudi i što su predstavnici vlasti, ma koliko ta mera bila nepopularna, stali iza struke. Lider Dveri Boško Obradović odmah je optužio vlast da krši Ustav „ugrožavajući ljudima pravo na versku slobodu”. Katolički vernici u Srbiji, a nije ih malo, nisu se žalili na ugrožavanje svojih verskih prava, a beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar pozvao ih je da, ove godine, Uskrs proslave kod kuće, a svečanu misu održao je bez vernika u kapeli u sedištu nadbiskupije. I papa Franjo je služio misu bez prisustva vernika u praznoj Bazilici Svetog Petra.

S obzirom na ovo iskustvo proslave katoličkog Uskrsa, činilo se da će i obeležavanje pravoslavnog u Srbiji proteći u skladu sa trenutkom u kome se zemlja nalazi. Utoliko je veće iznenađenje predstavljalo saopštenje Sinoda SPC u kome se traži od državnog vrha da odobri privremeni prekid zabrane kretanja na Uskrs od pet do deset sati, kako bi pravoslavni hrišćani koji nisu u samoizolaciji mogli da učestvuju na liturgiji na svoj najveći praznik. Ovim povodom oglasila se i Srpska akademija nauka i umetnosti saopštenjem u kome je navedeno: „Uz sve poštovanje prema Sinodu SPC i verskim osećanjima i potrebama građana Srbije, a na osnovu dobijenog stava Odeljenja medicinskih nauka SANU, Izvršni odbor SANU smatra da je u ovom teškom trenutku pandemije najracionalnije postupanje ono koje je usklađeno i zasnovano na poštovanju stavova i preporuka naših i svetskih stručnjaka.” A svetski i naši medicinski stručnjaci preporučuju strogo poštovanje zabrane kretanja i okupljanja da bi se ovoj pošasti stalo na kraj.

U Srbiji, dabome, ne bi moglo da prođe bez oglašavanja stranaka po ovom pitanju, pa je lider Dveri Boško Obradović napisao na „Tviteru”: „Ako mogu psi u šetnju, penzioneri u prodavnicu, mogu i vernici u crkvu.” Član Predsedništva pokreta „Metla” Novica Antić uputio je otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kome kaže: „Zahtevam da pod hitno amnestirate sve vernike kojima je policija podnela prijave u vanrednom stanju jer su se u policijski čas zatekli ispred hramova i pristupili bogosluženjima širom Srbije. Takvo ponašanje je neustavno jer se upražnjavanje vere zbog nekih ciljeva može ograničiti, ali taj isti Ustav kaže da se ono ne može potpuno uskratiti.” Antićev koalicioni partner iz „Metle”, lider DSS-a Miloš Jovanović, rekao je za TV Hepi da je vernik, ali da neće ići na liturgiju za pravoslavni Uskrs: „Zakoni su zakoni, ali policijski čas je i ne mislim da je uveden bez razloga. Razumem da je komplikovano, ali baš narednih 15 dana treba da budemo zatvoreni i disciplinovaniji nego do sada.”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je za RTS da će „na kolenima moliti patrijarha Irineja” da Sinod SPC razume situaciju i najavio policijski čas od petka u 17 do utorka u pet ujutro. Dakle, sudeći po ovoj najavi, izuzetaka neće biti, ali da sveštenike neće hapsiti. I ne treba da ih hapsi, oni imaju pravo da rade svoj posao u hramovima, ali građani su dužni da poštuju zakon ove zemlje.

Šta nikome, izgleda, u ovoj situaciji nije palo na pamet, uprkos tome što smo pre nedelju dana imali proslavu katoličkog Uskrsa u skladu sa pravilima koje je država, u interesu zdravlja svih koji ovde žive, propisala? Niko se, izgleda, ne obazire na to da 24. aprila počinje ramazan, „sveti mesec za vernike muslimanske veroispovesti”, a i njima je Ustavom garantovana verska sloboda. Imaju li oni pravo da traže izuzeće za taj dan?

Bivši muftija, sada lider Stranke pomirenja i pravde, Muamer Zukorlić kaže za „Politiku” da ne vidi razlog zašto ne bi tražili izuzeće ukoliko se već napravi jedan izuzetak: „Svako izuzimanje bilo koje zajednice bi dalo za pravo svakoj zajednici i crkvi da i ona za svoje značajne povode obredoslovne traži isto. Verska prava su vrlo osetljiva materija i ne treba ih ugrožavati, osim ako je to baš preteće za zdravlje, što u ovom slučaju jeste. Samo tada to treba redukovati, ali mislim da tu treba čelnici verskih zajednica da budu nosioci poziva i te odluke, jer nije lepo kada se ostavlja utisak da država hoće nešto, a čelnici verskih zajednica se kolebaju. U tom slučaju imamo problem, a posledice su uvek negativne. Zato je moj poziv čelnicima verskih zajednica da oni budu nosioci poziva na poštovanje pravila.”