Убрзати радове у пољопривреди

Пролеће 2020. биће запамћено по томе што се паралелно воде две велике и значајне националне битке. Једна за сваки људски живот против опаког вируса корона, а друга у нашим пољима – за производњу хране. И једна и друга су у пуном јеку и обе захтевају велике напоре, енергију и – опрез. Држава Србија је показала високу спремност и добру организованост у борби против вируса (међу најбржима у Европи донела је мерe ради смањења контаката), а разумевање (све веће) показује и за произвођаче хране, који управо сада обављају стратешки важан посао – пролећну сетву.

Април је веома важан месец за радове у пољима. Важни послови одвијају се у воћњацима, виноградима, стајама, на ливадама и пашњацима, а травњаци су спремни за испашу стоке. Увелико је кренула сетва кукуруза, сунцокрета, соје и повртарских култура. Остаје нам пола априла – мало времена за оптималну сетву пролећних култура на око два милиона хектара. Подсетимо, у Србији има 569.310 сеоских домаћинстава, а од тога око 120.000 старачких, која воде домаћини старији од 70 година. Намеће се питање како благовремено обавити сетву на свим имањима чијим је домаћинима ограничено кретање. Кад је реч о старачким домаћинствима, после иницијативе министра Милана Кркобабића да се помогну старији од 70 година, велики посао је урадио Задружни савез Војводине, који је договорио са земљорадничким задругама да пољске послове код старачих домаћинстава обаве задруге. Извештаји са терена говоре да се то веома добро одвија. Слична је ситуација и у централној Србији. То нам говори колико је важан пројекат „500 задруга у 500 села”, под чијим окриљем је у Србији за непуне три године основано више од 700 нових задруга. Пре 2017. године то је био фантастичан (сасвим нереалан) број, јер су се задруге гасиле. Вратимо се актуелном тренутку...

Постоје обимни радови у воћарству, виноградарству и сточарству, које треба обавити у оптималном року. Сада је дужи дан и радови у пољу се могу обављати све до 21 час увече. Садашња (оправдана) одлука да се и пољски радови обављају у периоду од пет до 17 часова није наклоњена пољопривредницима. Да би произвођачи могли да раде пољске радове до 21 час, неопходно је да добију специјалне дозволе од Министарства за пољопривреду, водопривреду и шумарство (Управа за заштиту биља). У међувремену је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић изјавио (охрабрујуће) да нико неће ометати или враћати све оне који су на тракторима и другим машинама.

Број пољопривредника који су добили такве дозволе повећава се из дана у дан и то је веома позитивно. Према реакцијама са терена, тај процес ипак треба убрзати. Зашто је то важно? Пре свега, због што бржег обављања пољских радова, смањења броја одлазака у поље, јер су неке парцеле удаљене од села 10–15 километара. За одлазак и повратак (село–њива–село) пољском механизацијом потребно је чак и више сати. Када би се послови свакодневно прекидали и одлагали за сутрадан губило би се много времена, енергената а постоји и већа опасност од заразе. Да би паори са механизацијом били дуже на њивама Градски штаб за ванредне ситуације у Кикинди донео је одлуку да могу радити у пољу од пет до 20 часова. И ово је један од начина да се убрзају пољски радови. Министарство би требало да овласти пољопривредно-стручне службе да те послове организују и раде по њиховој стриктној процедури. Стручњаци из пољопривредно-стручних служби познају свој терен и људе и тако ће се повећати ефикасност. Поред тога, један број произвођача нема могућност да електронски попуњава захтеве за дозволе и не зна како то да уради. Лакше им је и брже да те послове обављају са пољопривредно-стручним службама. Може се то организовати мобилним возилима, „од њиве до њиве”, по угледу на предлог министра Кркобабића да велики трговински ланци организују мобилне продавнице у (најудаљенијим) селима ради редовног снабдевања намирницама. За сваку похвалу је и акција Поште Србије да бесплатно доставља семе на кућни праг.

Има још један проблем: већина села није снабдевена маскама и заштитним рукавицама. Пољопривредници обично раде сами на трактору, безбедно удаљени на њивама једни од других, али је чињеница да у села долазе рођаци из градова (а неки и из иностранства) и пословни људи, па може доћи до инфекције вирусом корона.

Наша основна жеља је да сви послови у пољопривреди буду урађени на време и да имамо успешну производњу и довољно хране за другу половину ове године (поврће, воће, грожђе, сточарске производе), а посебно довољно пољопривредних и прехрамбених производа за наредну годину за домаће потребе и за извоз и да у једном делу привреде створимо – стабилност.

Академик, председник Академијског одбора за село САНУ и копредседник Националног тима за препород села Србије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa