Ubrzati radove u poljoprivredi

Proleće 2020. biće zapamćeno po tome što se paralelno vode dve velike i značajne nacionalne bitke. Jedna za svaki ljudski život protiv opakog virusa korona, a druga u našim poljima – za proizvodnju hrane. I jedna i druga su u punom jeku i obe zahtevaju velike napore, energiju i – oprez. Država Srbija je pokazala visoku spremnost i dobru organizovanost u borbi protiv virusa (među najbržima u Evropi donela je mere radi smanjenja kontakata), a razumevanje (sve veće) pokazuje i za proizvođače hrane, koji upravo sada obavljaju strateški važan posao – prolećnu setvu.

April je veoma važan mesec za radove u poljima. Važni poslovi odvijaju se u voćnjacima, vinogradima, stajama, na livadama i pašnjacima, a travnjaci su spremni za ispašu stoke. Uveliko je krenula setva kukuruza, suncokreta, soje i povrtarskih kultura. Ostaje nam pola aprila – malo vremena za optimalnu setvu prolećnih kultura na oko dva miliona hektara. Podsetimo, u Srbiji ima 569.310 seoskih domaćinstava, a od toga oko 120.000 staračkih, koja vode domaćini stariji od 70 godina. Nameće se pitanje kako blagovremeno obaviti setvu na svim imanjima čijim je domaćinima ograničeno kretanje. Kad je reč o staračkim domaćinstvima, posle inicijative ministra Milana Krkobabića da se pomognu stariji od 70 godina, veliki posao je uradio Zadružni savez Vojvodine, koji je dogovorio sa zemljoradničkim zadrugama da poljske poslove kod staračih domaćinstava obave zadruge. Izveštaji sa terena govore da se to veoma dobro odvija. Slična je situacija i u centralnoj Srbiji. To nam govori koliko je važan projekat „500 zadruga u 500 sela”, pod čijim okriljem je u Srbiji za nepune tri godine osnovano više od 700 novih zadruga. Pre 2017. godine to je bio fantastičan (sasvim nerealan) broj, jer su se zadruge gasile. Vratimo se aktuelnom trenutku...

Postoje obimni radovi u voćarstvu, vinogradarstvu i stočarstvu, koje treba obaviti u optimalnom roku. Sada je duži dan i radovi u polju se mogu obavljati sve do 21 čas uveče. Sadašnja (opravdana) odluka da se i poljski radovi obavljaju u periodu od pet do 17 časova nije naklonjena poljoprivrednicima. Da bi proizvođači mogli da rade poljske radove do 21 čas, neophodno je da dobiju specijalne dozvole od Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo (Uprava za zaštitu bilja). U međuvremenu je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio (ohrabrujuće) da niko neće ometati ili vraćati sve one koji su na traktorima i drugim mašinama.

Broj poljoprivrednika koji su dobili takve dozvole povećava se iz dana u dan i to je veoma pozitivno. Prema reakcijama sa terena, taj proces ipak treba ubrzati. Zašto je to važno? Pre svega, zbog što bržeg obavljanja poljskih radova, smanjenja broja odlazaka u polje, jer su neke parcele udaljene od sela 10–15 kilometara. Za odlazak i povratak (selo–njiva–selo) poljskom mehanizacijom potrebno je čak i više sati. Kada bi se poslovi svakodnevno prekidali i odlagali za sutradan gubilo bi se mnogo vremena, energenata a postoji i veća opasnost od zaraze. Da bi paori sa mehanizacijom bili duže na njivama Gradski štab za vanredne situacije u Kikindi doneo je odluku da mogu raditi u polju od pet do 20 časova. I ovo je jedan od načina da se ubrzaju poljski radovi. Ministarstvo bi trebalo da ovlasti poljoprivredno-stručne službe da te poslove organizuju i rade po njihovoj striktnoj proceduri. Stručnjaci iz poljoprivredno-stručnih službi poznaju svoj teren i ljude i tako će se povećati efikasnost. Pored toga, jedan broj proizvođača nema mogućnost da elektronski popunjava zahteve za dozvole i ne zna kako to da uradi. Lakše im je i brže da te poslove obavljaju sa poljoprivredno-stručnim službama. Može se to organizovati mobilnim vozilima, „od njive do njive”, po ugledu na predlog ministra Krkobabića da veliki trgovinski lanci organizuju mobilne prodavnice u (najudaljenijim) selima radi redovnog snabdevanja namirnicama. Za svaku pohvalu je i akcija Pošte Srbije da besplatno dostavlja seme na kućni prag.

Ima još jedan problem: većina sela nije snabdevena maskama i zaštitnim rukavicama. Poljoprivrednici obično rade sami na traktoru, bezbedno udaljeni na njivama jedni od drugih, ali je činjenica da u sela dolaze rođaci iz gradova (a neki i iz inostranstva) i poslovni ljudi, pa može doći do infekcije virusom korona.

Naša osnovna želja je da svi poslovi u poljoprivredi budu urađeni na vreme i da imamo uspešnu proizvodnju i dovoljno hrane za drugu polovinu ove godine (povrće, voće, grožđe, stočarske proizvode), a posebno dovoljno poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za narednu godinu za domaće potrebe i za izvoz i da u jednom delu privrede stvorimo – stabilnost.

Akademik, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista