Звездина пречица

Управни одбор Црвене звезде определио се да, како је саопштено, смени досадашњег првог стручњака, младог тренера Јанковића и ангажује странца. Образложење је лаконско: млади стручњак начинио је помак, али Звезди је за остварење високих домета, пре свега на евро сцени, потребно неко познато тренерско име из иностранства. Сада већ бившем тренеру није чак на прави начин одато ни признање за досадашњи рад. Све је обављено брзо и чини се, мимо манира великог клуба.

Да ли су челници „црвено-белих” начинили прави потез, ако већ нису одабрали и прави начин, показаће време. Али, досадашње искуство наших клубова, који су ангажовали странце показало је, поред добрих страна и оне друге, негативне. О чему се ради?

Мишљења смо да је пропуштена прилика да се Јанковићу да права шанса да припрема и води тим у дужем периоду. Он је млад, образован, припада новој генерацији талентованих стручњака, прошао је „европску” фудбалску едукацију и на крају, наш је човек и неће му искључиви интерес бити резултат по сваку цену, а ако то не успе (или пак оствари одличан резултат), каже на крају сезоне: Збогом господо, одох ја…

Сетимо се примера славног Манчестер јунајтеда, клуба чије су амбиције увек највеће. Крајем осамдесетих година прошлог века, после много лутања, управа са Олд трафорда одлучила је да ангажује Шкотланђанина Алекса Фергусона, тада не превише познато име у тренерском свету, не бар када су у питању врхунски стручњаци. Манчестер је са новим тренером кренуо траљаво, низали су се неуспеси, чак је почетком деведесетих и прволигашки статус био доведен у питање. Али, управа је била јединствена и није ускраћивала подршку Фергусону. Данас је Манчестер најтрофејнији и најбогатији клуб Премијер лиге, а о сер Алексу Фергусону нећемо трошити речи.

Много је примера великих тренерских имена широм Европе, који нису велики због тога што су имена, већ због резултата које су остварили током вишегодишњег рада уз подршку управа, или власника клуба.

Брза решења обично су куса, каже народ. Примера има колико хоћете. Тренери, ма како познати, немају чаробни штапић да би за једну сезону од просечног тима начинили чудо за само једну сезону.

Звезда има искуство са странцем. Италијан Зенга остварио је резултат, али је оставио олупину од тима и отишао. Знамо шта се потом догађало. Настала је потрага за иностраним играчима, преко менаџера дефиловали су свакојаки „таленти”, до комичних појединаца чије су могућности и знање стручњаци са Топчидерског брда претходно видели само на видео касетама!

И сада, уместо да се напори управе усмере на одабир правих појачања, играча проверених вредности, или младих талената, „црвено-бели” су одлучили другачије. Кренули су пречицом која скрива многобројне замке и искушења.

Тачно је, како истиче спортски директор Буњевчевић, да су Звезди потребне само победе. Коме, па нису? Али до победа се не долази преко ноћи, још мање на брзину. За то је потребан мукотрпан стручан рад на свим нивоима у клубу. У Црвеној звезди је некада и било тако. Сви сегменти функционисали су беспрекорно и синхронизовано, од пионирског погона до првог тима. Резултат је остварен 1991. године у Барију… Шта је од тога данас остало?.

Разумемо потребу времена које тражи врхунске резултате одмах. То, међутим, ни много већим клубовима не полази лако за руком. Али, мудри се опредељују за трајнија решења. Чини се да овога пута челници нашег најпопуларнијег клуба нису одабрали тај пут…