Zvezdina prečica

Upravni odbor Crvene zvezde opredelio se da, kako je saopšteno, smeni dosadašnjeg prvog stručnjaka, mladog trenera Jankovića i angažuje stranca. Obrazloženje je lakonsko: mladi stručnjak načinio je pomak, ali Zvezdi je za ostvarenje visokih dometa, pre svega na evro sceni, potrebno neko poznato trenersko ime iz inostranstva. Sada već bivšem treneru nije čak na pravi način odato ni priznanje za dosadašnji rad. Sve je obavljeno brzo i čini se, mimo manira velikog kluba.

Da li su čelnici „crveno-belih” načinili pravi potez, ako već nisu odabrali i pravi način, pokazaće vreme. Ali, dosadašnje iskustvo naših klubova, koji su angažovali strance pokazalo je, pored dobrih strana i one druge, negativne. O čemu se radi?

Mišljenja smo da je propuštena prilika da se Jankoviću da prava šansa da priprema i vodi tim u dužem periodu. On je mlad, obrazovan, pripada novoj generaciji talentovanih stručnjaka, prošao je „evropsku” fudbalsku edukaciju i na kraju, naš je čovek i neće mu isključivi interes biti rezultat po svaku cenu, a ako to ne uspe (ili pak ostvari odličan rezultat), kaže na kraju sezone: Zbogom gospodo, odoh ja…

Setimo se primera slavnog Mančester junajteda, kluba čije su ambicije uvek najveće. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, posle mnogo lutanja, uprava sa Old traforda odlučila je da angažuje Škotlanđanina Aleksa Fergusona, tada ne previše poznato ime u trenerskom svetu, ne bar kada su u pitanju vrhunski stručnjaci. Mančester je sa novim trenerom krenuo traljavo, nizali su se neuspesi, čak je početkom devedesetih i prvoligaški status bio doveden u pitanje. Ali, uprava je bila jedinstvena i nije uskraćivala podršku Fergusonu. Danas je Mančester najtrofejniji i najbogatiji klub Premijer lige, a o ser Aleksu Fergusonu nećemo trošiti reči.

Mnogo je primera velikih trenerskih imena širom Evrope, koji nisu veliki zbog toga što su imena, već zbog rezultata koje su ostvarili tokom višegodišnjeg rada uz podršku uprava, ili vlasnika kluba.

Brza rešenja obično su kusa, kaže narod. Primera ima koliko hoćete. Treneri, ma kako poznati, nemaju čarobni štapić da bi za jednu sezonu od prosečnog tima načinili čudo za samo jednu sezonu.

Zvezda ima iskustvo sa strancem. Italijan Zenga ostvario je rezultat, ali je ostavio olupinu od tima i otišao. Znamo šta se potom događalo. Nastala je potraga za inostranim igračima, preko menadžera defilovali su svakojaki „talenti”, do komičnih pojedinaca čije su mogućnosti i znanje stručnjaci sa Topčiderskog brda prethodno videli samo na video kasetama!

I sada, umesto da se napori uprave usmere na odabir pravih pojačanja, igrača proverenih vrednosti, ili mladih talenata, „crveno-beli” su odlučili drugačije. Krenuli su prečicom koja skriva mnogobrojne zamke i iskušenja.

Tačno je, kako ističe sportski direktor Bunjevčević, da su Zvezdi potrebne samo pobede. Kome, pa nisu? Ali do pobeda se ne dolazi preko noći, još manje na brzinu. Za to je potreban mukotrpan stručan rad na svim nivoima u klubu. U Crvenoj zvezdi je nekada i bilo tako. Svi segmenti funkcionisali su besprekorno i sinhronizovano, od pionirskog pogona do prvog tima. Rezultat je ostvaren 1991. godine u Bariju… Šta je od toga danas ostalo?.

Razumemo potrebu vremena koje traži vrhunske rezultate odmah. To, međutim, ni mnogo većim klubovima ne polazi lako za rukom. Ali, mudri se opredeljuju za trajnija rešenja. Čini se da ovoga puta čelnici našeg najpopularnijeg kluba nisu odabrali taj put…